Архијерејска Литургија и помен на српском војничком гробљу у Сегедину

У недељу, 19. новембра 2023. године, Његово Преосвештенство Епископ будимски г. Лукијан служио је свету архијерејску Литургију у храму Преноса моштију Светог Оца Николаја у Сегедину. Његовом Преосвештенству саслуживали су протосинђел Варнава Кнежевић, секретар Епархије будимске; протојереј Далибор Миленковић, архијерејски намесник сегедински; протонамесник Светомир Миличић, јереј Милан Ерић, архиђакон Инокентије Лукин, протођакон Миодраг Јовановић и ђакон Стефан Милисавић. Евхаристијском благољепију нарочито је допринео Градски хор Зора из Србобрана.

Светој Литургији присуствовали су њ.е. Светлана Станковић, конзул Републике Србије у Мађарској и потпуковник Предраг Зељковић, изасланик одбране Војске Србије у Мађарској.

На крају свете Литургије, протојереј Далибор Миленковић је захвалио Његовом Преосвештенству на посети сегединској парохији и благослову а затим је Преосвећени Владика беседио о поводу за данашње сабрање у Сегедину, где се поводом 105 година од завршетка Првог светског рата сећамо свих погинулих из рода нашега а посебно оних који почивају на сегединском српском војничком гробљу. Преосвећени Владика је говорио о трагедији рата и о вапају Цркве за мир свега света.

После свете Литургије, на српском војничком гробљу у Сегедину Његовом Преосвештенству Епископ будимски г. Лукијан служио је код централног спомен обележја помен краљу Петру Ослободиоцу, витешком краљу Александру Карађорђевићу као и свим српским војсковођама и војницима који су животе положили за слободу отаџбине и веру православну.

Овом приликом пригодним словом обратио се потпуковник Предраг Зељковић, војни аташе Републике Србије у Мађарској који је нагласио значај борбе за слободу нашег бројчано малог народа који је поднео огромне губитке не само за своје ослобођење него за општу слободу и мир у свету. Потпуковник Зељковић је обраћање завршио речима: Живела Србија!

Помену су осим представника Амбасаде Републике Србије и Изасланства одбране Војске Србије присуствовали и Вера Пејић-Сутор, председница Самоуправе Срба у Мађарској као и председници Самоуправе Срба у Сегедину, Дески, Новом Сентивану као и Сегединске месне српске заједнице који су положили венце испред централног споменика.

Овом приликом хор из Србобрана је отпевао чувену песму Тамо далеко док је Јована Миленковић говорила стихове Бојићеве Плаве гробнице.

Војничка парцела налази се у оквиру сегединског српског парохијског гробља.

Међу изузетном архивском грађом која се чува у Архиву Будимске епархије налази се и комплетна и још увек научно необрађена документација о српским војницима и интернирцима који су сахрањени на територији Мађарске. На основу пописа који су за потребе Владе Краљевине СХС саставили свештеници Епархије будимске 1920-их година сазнајемо да је број српских војника, ратника и интернираца који су убијени или умрли на територији Мађарске укупно око 2.000 душа

На сегединском српском гробљу почива њих 564.

Примирје у Првом светском рату било је 11. новембра 1918. године, међутим српска војска је наставила операције за ослобођење у Војводини. Током 20. и 21. новембра, јединице Коњичке и Моравске дивизије избиле су на реку Мориш, при чему су заузеле градове Арад и Сегедин. Врховна команда српске војске је свим јединицама, депешом 28. новембра 1918. године, издала наређење: „Окупациона просторија за овај маx пружаће се на исток закључно са линијом Оршава–Мехадија–Карансебеш–Нови Арад. Од Новог Арада линија иде током реке Мориш до Сегедина, тако да Нови Арад и Нови Сегедин остају у нашем поседу. Од Сегедина линија иде даље на запад преко Баје, која остаје нама. Од Баје током реке Дунава до Мохача, па затим на запад преко Печуја на Драви и њеним током. Дефинитивна граница на северу почев од Баје и даље, која би обухватила Словеначку и Хрватску није још утврђена”. Овим наређењем Врховна команда српске војске је исцртала границе преко којих њене јединице више нису вршиле покрете, а даљи задаци су се односили на њихово чување, односно одржавање реда и мира на простору Војводине. Наредни месеци ће дешавања везана за коначно исцртавање граница нове државе Краљевине Срба, Хрвата и Словенаца преместити на поље дипломатије и преговора који су требали да доведу до потписивања мировних уговора.

Извор: Српска Православна Епархија будимска