Мајкина душица

Мајкина душица (лат. Thymus serpyllum) вероватно је једна од најпопуларнијих биљака које се у нашем народу користе у народној медицини. Ређе се користи као зачинска биљка. Позната је и под народним именима: „Мајчина душица“, „Бакина душица“, „Материнка“, „Душа“, „Поповац“, „Тамјаника“, „Писмена трава“, „Труп“, „Вријес“, „Дивљи босиљак“, „Чабрац“ и многим другим.

Мајкина душица потиче из централне Европе и западног Сибира, али је распрострањена широм Европе и Азије. Висински заузима појас од брдских до високопланинских предела. У Србији је  веома распрострањена у Војводини и источној Србији. Расте на сувим, топлим положајима. Воли лака, пропусна земљишта, а не одговарају јој тешка и влажна, као ни песковита и хладна. У природи се најчешће може наћи на ливадама, пашњацима, на камењару и сувим обронцима деградираних шума, уз путеве и на ободима шума. Зими, у фази мировања, подноси ниске температуре. Добро подноси и сушу.

При узгоју из семена, гаји се само обична и дивља пузајућа мајчина душица. Сеје се у рано пролеће на површину супстрата у контејнерима. Топлота одоздо мора да буде око 15-21°C. Није је потребно много заливати јер у присуству веће влаге може да оболи. Пресађује се у врт на 25-40 cm размака, у рано пролеће или рано лето, када су биљке довољно развијене. Могуће штеточине мајчине душице су лисне ваши. За заштиту се користи течни баштовански сапун.

Мајчину душицу треба гајити на сиромашном и водопропусном земљишту, с доста сунца. Преферира сушу и положај заштићен од ветра и влаге током зиме. Сетва мајчине душице треба да уследи када прође опасност од мразева. Биљке након цветања треба орезати да би се подстакао раст. Све сорте мајчине душице је могуће гајити и у саксијама. Она захтева врло мало заливања, а летња прихрана треба да буде повремена. Саксије треба поставити на сунце да би се повећала ароматичност. Након цветања биљку, такође, треба орезати. Берба може бити током целе године јер је биљка увек зелена. Листове за складиштење и чување треба брати пре цветања. Они се суше или се стављају у сирће или уље.

Употреба и састав

Употреба се заснива на садржају етарског уља. Сува херба садржи око 0,6% етарског уља, које се састоји претежно од цинеола, док је тимол заступљен у мањој количини. Осим етарског уља сува херба садржи још и танине (око 7%), флавоноиде, горке супстанце, фенил карбонске киселине и 40-50 mg витамина Ц на 100 g суве дроге. Сакупља се цео надземни део биљке у цвету (Serpylli herba). Суши се у хладовини. После сушења одбацују се грубе гранчице.

Кулинарство

У кулинарству се може користити као зачин различитим јелима, у свежем или сувом стању. Додаје се јелима од поврћа, меса, салатама, чорбама и сосовима. Нарочито се много користи у италијанској кухињи. Сматра се да неутралише јако масна јела. Мајкина душица је веома ароматична, па се као зачин користи у веома малим количинама.

Користи се и за припрему ароматичних чајева и напитака. Приликом припреме ових напитака мајкину душицу не треба кувати, већ само прелити кључалом водом. Кувањем, поготово у непоклопљеном суду, лековити састојци се брзо и потпуно изгубе.

Пријатан је и безопасан конзерванс, који својим етерским уљем спречава врење.

Медицина

У народној медицини веома је популарна биљка, али се исто толико користи и у научној медицини и фармацеутској индустрији. Благи је експекторанс, бронхоспазмолитик и антисептик, па улази у састав многих препарата који се користе за искашљавање код бронхитиса, као и код обичног и великог кашља. У народној медицини веома је популарна као стомахик, карминатив, ароматик и антисептик, па се користи против пролива и грчева, за јачање органа за варење, као и споља, за купке код реуматизма, рахитиса, скрофула и прехладе.