Манастир Моштаница драгуљ у недрима козарачких шума

Манастир Моштаница посвећен светом архангелу Михаилу у долини истоимене реке и на северним падинама Козере један је од најстаријих и највећих православних светиња у Републици Српској. Налази се на 12 километара од Козарске Дубице и по изгледу подсећа на Ново Хопово бисер фрушкогорских манастира.  Саграђен од тесаног камена један је од најлепших сакралних објеката средњовековног српског градитељства. Овај манастир је кроз векове играо веома важну не само духовну већ и историјску улогу па га с првом називају и колевком духовности Поткозарског краја. Припада бањалучкој епархији Српске православне цркве.

Не постоје писани трагови о настанку овог манастира па се већ вековима око њега плету разне легенде. Једна каже да је манастир Моштаница задужбина Стефана Немање потоњег свеца светог Симеона Мироточивог и оца Светог Саве. Друга приповеда да је манастир подигао Стефаном син Вукан,али се за сам манастир највише везује предања о краљу Милутину,а посебно о краљу Драгутину који је био ктитор светиње.

Име је добио по речи Мостић. Наиме, река је на овом месту била премошћена са 44 букова мостића тачније балвана, па је од речи мост Мостаница настало име за реку Моштаницу по којој је касније и манастир добио име. Овај манастир био је и ризница бројних нетрулежних моштију па се верује да је и по томе заслужио име Моштаница. Било како било од 12. века овај манастир необичне лепоте био је духовни центар православног живља овог краја, место где су се подизале буне па не чуди што је увек био трн у оку освајачима који су покушавали да га затру. Паљен је, рушен, пљачкан и скрнављен чак 10 пута али се сваки пут уздизао из пепела још лепши и јачи него раније.Према речима игумана Сергија старешине манастира бројне мошти које су се чувале у овом манастиру украдене су 1941. кад су их однеле усташе и данас се налазе по католичким самостанима у Хрватској.

– Оно што чини сваки манастир нису само грађевине већ и људи који бораве у тим светињама. Манастир Моштаница може да се похвали да је из својих монашких редова дала два светитеља. Један је свети Теодор Комоговински који је био игуман манастира и којег су Турци живог спали испред манастирског храма желећи да угуше побуну Срба овог краја. Други је био  свети ђакон Авакум који је од Турске руке мученички пострадао на Стамбол капији – рекао је игуман Сергије. Ђакон Авакум у народу је остао упамћен по песми коју је певао одлазећи на губилиште. СПЦ га је канонизовала, а прославља се 30. децембра заједно са пострадалим игуманом Пајсијем. Братство манастира завршава градњу зимске капеле која је посвећена ђакону Авакуму.

Моравска школа

Манастир је смештен на малој заравни у самој удолини реке окружен миришљавим липама сакривен као драгуљ у недрима козарачких шума. По архитектури се ослања на традицију моравске школе. Основа цркве манастира је у облику правилног крста подељеног на два дела. Горњи односно наос има облик правоугаоника са три апсиде које су унутра полукружне, а са спољашње стране полигоне. Олтарска апсида је дубља, већа и са додатним удубљењима даје утисак трочланог олтара док су певничке мање и елипсастог облика. У средини наоса подижу се четири четвероугла равна камена стуба без капитела и орнаментике а вежу их полукружни лукови. На ова четири стуба и на њиховим луковима налази се квадратно постоље које је 1 метар изнад крова а на њему се налази октагони торањ односно кубе са осам уских и два метра дугим прозорима. Висина цркве је око 23 метара. Као и у осталим црквама и манастирима Босанске Крајине и Моштаница има мала, ниска врата која су онемогућавала да Турци коњима улазе у светињу.

Други део цркве је поперта (женска црква) коју дели дебели зид од храма на чијој се средини налазе врата. Дворци су украшени фризовима у облику срца или листа које су обележје моравске школе. Поперта је нешто нижа и ужа од храма, нема кубе већ се свод ослања на два осмоугаона стуба. Спољни зидови су подељени на три етаже а средњи ред увучен 10-15 цм па изгледа као појас око цркве. Манастирска црква има јужна улазна врата а под је поплочен правоугаоним каменим плочама. Манастирска црква има свод кубе на четири стуба међусобно повезана полукружним луковима. У порти се налази и капела посвећена светом Василију Острошком.

У манастиру није сачуван животопис заправо се не зна да ли је га икад и било. Током 16. века у манастиру је била преписивачка школа, а највећи број тих књига данас се чува у манастиру Хиландар што сведочи о уској повезаности ове две светиње. У Моштаници се чувају две вредне рукописне књиге из тог доба „Отачник“ из 1594. и „Октојих“ из периода с краја 16. века. Манастир има своју економију од које живи. Монаси се баве сточарством односно производњом млека, воћарством понајвише шљиве и пчеларством са већим бројем пчелињих друштава.

Извор: AgrobiznisMagazin

Аутор: Драгана Петровић