Манастир Велика Ремета

У источном делу Фрушке горе, северозападно од истоименог насеља, у општини Ириг сместио се један од најстаријих манастира овога краја, Велика Ремета. У богатој и питомој природи, на око 270 метара надморске висине и само неколико километара од пута Београд-Нови Сад светиња посвећена Светом Димитрију, место је честих ходочашћа и других посета.

Игуман манастира је архимандрит Стефан Вучковић. Према предању, овај фрушкогорски манастир подигао је у 14. веку „сремски краљ“ Драгутин Немањић.

Војислав Матић бележи да је: „Знатно вероватнија могућност да је манастир настао у другој половини 15. века с обзиром на податак из 1509. године, по којем је калуђер – изасланик деспотице Ангелине Бранковић назван „Димитријевским“. Томе у прилог говоре и нешто касније подаци у којима се православни манастири под именом Ремета помињу 1541, 1543. и 1558. године.

Као Велика Ремета манастир је поуздано забалежен 1562. године.  Данашњи облик зграде конака манастира добиле су у периоду између 1764 и 1771. године. Нажалост, током Другог светског рата манастир је пострадао, порушен и спаљен, а  бројне драгоцености чуване у њему су опљачкане. Обнова траје и данас. 

У манастиру Велика Ремета 1709. године сахрањен је митрополит Стефан Метохијац. О значају светиње говори и податак да је монах Јеротеј Рашанин у њему саставио свој опис путовања у Јерусалим и тиме начинио први путопис наше новије књижевности. Војислав Матић је забележио и то да је све до краја 19. века у манастиру чуван портрет Петра Великог, којим је овај посвећени владар даривао Велику Ремету и на тај начин крунисао многобројне контакте манастира са Русијом у току 16. и 17. века.

Настављајући хронологију историјских догађај, Матић наводи да су се бежећи испред Турака 1739. у манастир са свим својим драгоценостима преселили калуђери манастира Раковица код Београда, а 1788. године и монаси манастира Вољавче. У припрати цркве сахрањен је и велики ктитор Андреја Андрејевић 1772. године.

Све до Другог светског рата у манастиру су се налазиле четири велике иконе које су руски мајстори радили 1678. године, Велика икона Богородице са Христом, уоквирена медаљонима, настала у 17. веку познатија као Чудотворна Мајка Божија, налази се у јужном крилу манастирског конака.  

У манастиру Велика Ремета свакодневно се служи Света литургија и моли за здравље и спасење душа живих и упокојених. У току године се одржавају четири сабора: у другој недељи Великог поста – посвећен Светом Григорију Палами, на Ивањдан, на Велику Госпојину и на Митровдан, манастирску славу.

Аутор / Фото: Срећко Јовановић