Марко Ђурић: Као Амбасада смо препознали велики број авенија за сарадњу са нашим исељеништвом

Изградња поверења је двосмерна улица. Како и на који начин данас дијаспора у Сједињеним Америчким Државама гледа на своју матицу, и како матица види своју дијаспору, покушали смо да сазнамо у разговору са амбасадором Републике Србије у Сједињеним Америчким Државама господином Марком Ђурићем.

Kако са места амбасадора Републике Србије у Сједињеним Америчким Државама гледате на дијаспору и сарадњу са нашом дијаспором?

Наша дијаспора права је ризница капацитета и потенцијала не само за јачање билатералних односа и сарадње Србије и САД, већ и представљања Србије као земље и неговања српске културе и традиције на америчком тлу. Нажалост, као држава смо у дугом временском периоду занемаривали однос са дијаспором, што сам препознао приликом ступања на амбасадорску дужност, те исправљање тог пропуста поставио као један од приоритета како у свом личном, тако и раду читавог нашег тима у Амбасади у Вашингтону. За то сам добио не само подршку, већ и директан налог председника Александра Вучића и наше Владе, захваљујући којима смо, за нешто више од две године, успели да отворимо једно ново поглавље у односима нашег исељеништва и отаџбине, и то тако да та наша сарадња коначно крене у правом смеру. Посебно ме радује то што наши земљаци овде у Америци препознају наше напоре, наступају као наши партнери и својим деловањем доприносе остварењу наше заједничке визије.

Кадровски смо ојачали Генерални конзулат у Чикагу, највећем српском граду у Америци, кадровски смо ојачали и нашу Амбасаду у Вашингтону, и то тако да први пут имамо 2 посвећена службеника који се искључиво баве политичком, развојном и стратешком визијом сарадње и унапређења односа са дијаспором, а не пуким техникалијама као што је то често био случај.

Такође, као Амбасада смо препознали велики број авенија за сарадњу са нашим исељеништвом и у времену које је пред нама настојаћемо да, као мост између државе и дијаспоре, мотивишемо, одржавамо и изналазимо нове путеве којим ћемо нашу сарадњу, било да је она културна, економска, академска или просветна, подићи на нови ниво на добробит и Срба у Србији и Срба у Америци. 

У нашим настојањима велику захвалност дугујемо Српској Православној Цркви овде у Америци која је била светионик заједништва и тачка окупљања у оном периоду када смо као држава били одсутни. Црква је та спона која држи наш народ заједно када год и где год да се он налази у свету. Поносан сам што смо, пре две године, уз велики јубилеј у дипломатским односима Србије и САД, обележили и 100. годишњицу оснивања прве Епархије Српске Православне Цркве у Америци и Канади, што додатно говори у прилог вековном присуству наше цркве и нашег народа на северноамеричком континенту.

Нажалост, као држава смо у дугом временском периоду занемаривали однос са дијаспором, што сам препознао приликом ступања на амбасадорску дужност, те исправљање тог пропуста поставио као један од приоритета како у свом личном, тако и раду читавог нашег тима у Амбасади у Вашингтону. За то сам добио не само подршку, већ и директан налог председника Александра Вучића и наше Владе, захваљујући којима смо, за нешто више од две године, успели да отворимо једно ново поглавље у односима нашег исељеништва и отаџбине, и то тако да та наша сарадња коначно крене у правом смеру

Марко Ђурић, амбасадор Републике Србије у САД

Да ли и колико се Ваш поглед на дијаспору променио од када обављате функцију Амбасадора Републике Србије у односу на период док сте били на функцији директора Канцеларије за Косово и Метохију?

Не мислим да бих те две функције могао да упоредим, имајући у виду да се у свом раду сада први пут на овако близак и непосредан начин сусрећем са дијаспором. С друге стране, из искуства некадашњег спољнополитичког саветника председника Републике Србије, којег сам често пратио у званичним посетама ван Србије, уверио сам се колико је наша разнолика дијаспора у свету заправо важан чинилац у одржавању добрих билатералних односа Србије и неке стране земље.

Кроз редовну комуникацију коју сам на личном и професионалном плану успоставио са нашим овдашњим исељеништвом, ја заправо сваки дан учим о дијаспори, а истовремено упознајем и свој народ управо кроз нашу дијаспору овде у Америци. Наше исељеништво помогло ми је да разумем проблеме и изазове са којима се суочавају, али и да се дубље повежем са самим Сједињеним Државама.

Поштовани амбасадоре, морамо сада да Вас питамо и о лобистичком потенцијалу наше дијаспоре, пре свега зато што се о томе мало прича и мало се зна, а пре свега желимо да Вас питамо како видите лобистички потенцијал наше дијаспоре пре свега у погледу очувања територијалног интегритета Републике Србије?

Са готово милион људи српског порекла у Америци, наша овдашња дијаспора драгоцен је капитал наше земље у политичком, привредном, академском, културном, филантропском и сваком другом смислу. Свака генерација Срба, било да су у Америку дошли пре пар година, неколико деценија или чак једног века, својим деловањем  и активностима доприноси напретку и очувању српских интереса, а на нама је као држави да им у томе помогнемо и да их у томе подржимо.

Ти људи су заправо најбољи амбасадори, најбољи представници наше земље, као и највећи родољуби на америчком континенту. Срби-Американци много боље разумеју Америку од Срба из Србије – говоримо о људима који су велики део свог живота, или чак читав свој живот овде, и који свакако много боље познају и разумеју свог конгресмена, сенатора, гувернера и градоначелника. С друге стране, познају и свој народ и своју земљу, те самим тим имају једну специфичну ширину увида у најтананије слојеве односа и представљају сјајан ресурс и моћан фактор и у саветодавном и предузетном смислу. 

У другој половини фебруара месеца у Вашингтону је одржан први велики скуп српске дијаспоре, организован после више од две деценије, симболично назван „Јачање веза“. Kако сте задовољни оваквим скупом? И да ли постоји могућност да један овакав скуп постане рецимо традиционалан или макар редован да не чекамо опет до следећег двадесет година?

Мало је рећи да сам задовољан и скупом, и одзивом, и учешћем, и заинтересованошћу, и посвећеношћу наших људи да се шире ангажују и буду још активнији представници наше земље у САД. Срце ми је пуно да смо, после толико година, чак и деценија, успели да направимо историјско окупљање наших исељеника који су дошли из свих 50 америчких савезних држава вођени истом идејом – идејом јачања веза са матицом, идејом дијалога, идејом заједништва и мостова сарадње од Србије и Америке, мостова које сви заједно градимо, негујући завештање наших предака и истовремено дајући задатак нашим потомцима да наставе нашим стазама.

Данас, нешто више од месец дана касније, сумирамо утиске, разматрамо и уважавамо предлоге и сугестије које смо чули од наших људи на конференцији, и правимо планове за наредно окупљање следеће године. Видимо и прве резултате, где, уз подршку председника Вучића и Министарства спољних послова, покрећемо кампању „Узми српски пасош“, којом ћемо омогућити и умногоме олакшати нашим земљацима широм Америке да поједностављеном процедуром добију овај важан документ. Већ увелико радимо и на повезивању предузетника нашег порекла у Америци који желе да прошире своје пословање у Србији и тако ојачају наше економске везе.

Много је посла пред нама, али овом Конференцијом пробуђена је нова нада и показана је нова снага. Бљеснула је нова искра сарадње, а на нама је да тај пламен одржавамо у наредним годинама. Биће ми посебно задовољство да сваке године видим наше земљаке окупљене у све већем и већем броју, са новим идејама и новим полетом на који смо тако дуго чекали. Желимо да ова конференција постане традиционални сретењски скуп нашег народа у Америци на којем ћемо сви заједно сумирати тековине претходних и правити планове за будућа окупљања и деловања. 

Kада узмемо у обзир све околности, ово је можда историјски и кључан период из перспективе повезивања матице и дијаспоре. Kако видите своју улогу у овом повезивању матице и дијаспоре?

Налазимо се, без икакве сумње, у преломном и одлучујућем тренутку за нашу земљу и сада је, исто као и у многим битним историјским тренуцима, од круцијалне важности да покажемо снагу заједништва нашег народа, да покажемо да смо најјачи када смо уједињени, и да покажемо онај исконски, прави дух и душу српске нације. То је оно што нас вековима одржава, то је та заједничка нит за коју и са којом смо сви међусобно нераскидиво повезани.

Управо ту поруку смо и хтели да пошаљемо нашом недавном конференцијом. Сама конференција не би ни угледала светлост дана да у Србији није сазрела свест о значају оваквог окупљања у земљи каква је САД, и да нисмо добили директну подршку председника Александра Вучића и Владе за овакво деловање. У том новом политичком наративу и приступу односу са дијаспором заправо и лежи суштина успеха ове конференције. Наши исељеници су добили јасан сигнал да је Србија ту, уз њих и за њих. 

Обавеза Србије и нас као њених дипломатских представника јесте да се стара о свом народу који живи ван њених граница. Важан нам је сваки човек, свака жена и свако дете, све генерације наших људи у Америци – од оних чији су преци својим прегалничким радом допринели изградњи ове велике државе, до оних који данас дају свој допринос и остављају печат за будућа покољења. 

Конференцијом смо поставили камен темељац једног новог дијалога са дијаспором, а на нама је као Амбасади да даље градимо тај однос, да будемо стуб ослонац нашем исељеништву овде и да будемо спојница која спаја матицу и дијаспору.

Амбасадоре, морамо нешто да Вас питамо и са аспекта политичког система, да ли и на који начин дијаспори треба омогућити да буде заступљена у Народној скупштини Републике Србије. Знамо да је промена политичког система дуготрајан процес, али можда би на овај начин, кроз укључивање дијаспоре у политички живот показали самој дијаспори колико нам је стало до ње?

Сматрам да је то веома важно питање које заслужује да буде покренуто пред нашим законодавним органима. Уз наставак свог раста и развоја, Србија ће у будућности несумњиво унапређивати и свој политички систем, а ми као носиоци извршне и законодавне власти дугујемо свом народу, ма где се он налазио, да га увек слушамо, разумемо и уважавамо. Такве процедуре не дешавају се преко ноћи, и за њену реализацију, као и за реализацију сваке добре идеје, потребно је размотрити модалитете, направити стратегију, анализирати очекиване резултате, али изнад свега, изградити један однос поверења између исељеништва и институција у Србији, однос партнерства, и однос сарадње, а то је управо суштина визије председника Вучића и нашег највишег државног руководства. 

У Републику Србију се током 2022. године по основу личних трансфера односно дознака „слило“ скоро пет милијарди евра, према званичним подацима Народне Банке Србије? Kако гледате на овај податак? И да ли можемо део средстава временом претворити у инвестиције?

Када говоримо о финансијским средствима, и на сам помен тог износа, прва мисао која ми пада на памет јесте да нам је потребна једна добра и стабилна српско-америчка банка која би људима нашег порекла овде омогућила посебне пакете подстицаја и олакшица, стимулусе за инвеститоре, једноставније процедуре платног промета и трансфера средстава без накнада. Та банка могла би да има и карактер и привредно-инвестиционе банке која би повезивала привреде, компаније, олакшавала наступ на српском тржишту, размену кадрова, знања и искустава. У прошлости смо имали добра искуства са српско-америчким банкама, те мислим да је то пракса коју би требало да обновимо.

Познато је, између осталог и на основу наведеног податка из претходног питања, да је дијаспора значајан привредни чинилац, како видите наставак и побољшање овог односа? И на који начин подстаћи дијаспору да буде све интензивнији инвеститор у матици, а не да се своди све на трансфере тачније дознаке?

Срби у САД су значајан капитал знања и способности. Неки од њих су стекли образовање у Србији и применили га у Америци, други су се едуковали овде, али желе да се поново повежу са Србијом, трећи у себи спајају амерички know-how и српски предузетнички дух, тежећи да своје знање примене за добробит Србије. Америка је земља најнапреднијих технологија, и наши људи овде са својим компанијама иду укорак са развојем ове земље, те својим ангажовањем могу да унапреде Србију у технолошко-индустријском смислу, као и да у Србију пренесу и донесу знања која су стекли у Америци.

За то је потребно отворити бољи, напреднији дијалог између Срба-Американаца и матице, и кроз нове пројекте, активности и иницијативе им олакшати да средства паметно каналишу и инвестирају у своју отаџбину.

Амбасадоре, која је перспектива развоја односа матице и дијаспоре? Kако гледате на тај однос, за десет, двадесет и педесет година? Да ли је време да историјски посматрано први пут правимо дугорочне планове?

Желим да видим уједињенију и политички и економски према Србији активнију дијаспору, дијаспору која ће бити саговорник и партнер матице у представљању и заступању интереса наше земље. Мишљења сам да је неопходно успоставити сталну везу и комуникацију људи нашег порекла у САД са нашом државом, јер смо, нажалост, до сада сведочили томе да много наших земљака заувек изгуби везу са отаџбином, посебно младих људи који су припадници друге, треће или четврте генерације наших исељеника овде. Ми то не желимо, ми желимо да променимо ту парадигму и да, кроз успостављање и неговање јаких веза између матице и исељеништва, остваримо циркуларну миграцију у економском, академском, културном и сваком другом смислу. То је нешто што би несумњиво унапредило односе Србије и дијаспоре, а самим тим прожело и односе Србије и САД.

У последњих десет година видан је напредак у односима Републике Србије према дијаспори, то се пре свега огледа у очувању и неговању међусобних односа који чини се није био никада на вишем нивоу, а занима нас на који начин можемо да стимулишемо људе из дијаспоре да се врате у матицу – Републику Србију? И сигурни смо да сте имали и таквих питања као амбасадор у Сједињеним Америчким државама?

У потпуности се слажем са Вашом констатацијом јер ово заиста јесте најперспективнији и најплоднији период сарадње Србије са нашом овдашњом матицом. За последњих нешто више од 10 година успели смо да изградимо један нови моментум у дијалогу матице и дијаспоре, и управо је на нашој генерацији да га искористимо на најбољи могући начин, јер ћемо тиме показати зрелост учења из прошлих искустава и поставити темеље будућег деловања генерација које долазе.

Циљ нам је да још дубље повежемо људе у Србији и људе који су из ње отишли, да мотивишемо да се у своју домовину врате људи свих генерација, и да спремно дочекамо оне који желе да своје пензије проживе у Србији. Да бисмо то постигли, потребно је да осмислимо и направимо пакете пореских, царинских и имовинских олакшица у првим годинама повратка, као и да им умањимо техничке и административне тешкоће са којима се тренутно суочавају. То се не односи само на људе зрелих година, већ и на средњу генерацију, а посебно на младе људе који желе да се врате у своју постојбину. Добар пример таквих инцијатива јесте организација „Тачка повратка“, али и она је само почетак, неопходна је шира институционална подршка на којој се већ увелико ради. Наша држава тежи да целовито, организовано и мултиресорно ради на репатријацији, на стварању стимулуса и позитивне атмосфере повратка наших људи.

И за крај Амбасадоре, чиме би били задовољни на крају мандата, као оствареним циљем у повезивању матице и дијаспоре наравно из угла функције коју обављате?

Много је циљева које сам себи поставио и налога које сам добио од нашег државног руководства у вези са унапређењем односа матице са нашим исељеништвом у САД. Неке сам већ испунио, а на некима активно радимо и очекујемо њихово остварење – почев од планова да проширимо нашу овдашњу дипломатску мрежу отварањем конзулата Србије најпре на западној обали, као и у другим крајевима ове велике земље у којима живи наш народ, затим разговора које смо покренули о отварању привредног представништва Србије у Америци, и планова да, уз подршку из Србије, отворимо барем 20 допунских школа српског језика широм САД, па све до тога да што више наших земљака овде узме српски пасош, као и да наша „Ер Србија“ полети из још неког великог америчког града.

Једном речју, ако бих морао да сумирам циљеве којима бих волео да закључим свој мандат, сви они имају једну заједничку нит, а то је јачање заједништва – да успемо да под једну капу окупимо сва српска удружења која функционишу овде у Америци, да их снажније повежемо како међусобно тако и са Србијом, као и да им пружимо сваку могућу подршку у настојањима да буду политички активнији и присутнији у америчком јавном животу. Такође, да у њихов рад укључимо и са њима повежемо што више наших истакнутих појединаца из свих делова САД, људи који су и у професионалном и у личном смислу остварени и мотивисани да заступају интересе своје земље и свог народа на америчком тлу, те као такви представљају круцијални ресурс за даље унапређење свеукупних односа наших двеју земаља.

Аутор: Иван Илић