„Мед и млеко“

Љубав према природи и здравом начину живота определила је двоје младих људи, Љиљану и Богдана, да се врате коренима и отпочну са неговањем пчела и производњом меда. Лепота Шумадије, идеални услови за пчеларство у селу Голобок код Смедеревске Паланке учинили су да удружени са сином Вуком праве најквалитетније пчелиње производе. На питање зашто баш назив „Мед и млеко“ дају врло јасан одговор „желимо да нам свима у животу тече мед и млеко“.  

Где се родила идеја за овим пројектом?

Наша прича почиње као искрена потреба и трагање савременог човека за природом. Пут до пчелињака водио је преко заборављених и прашњавих кошница на тавану Љиљанине родне куће на шумадијском брду. У дому Радојевића отац/таст Драган бавио се пчеларством са српским полошкама. Пословне обавезе одвојиле су га од тог хобија. Двадесет година касније ми смо их пронашли као резултат дубље промисли него што смо то могли и да претпоставимо. Одлучили смо да подигнемо пчелињак са жељом да природи вратимо макар зрно онога што од ње добијамо.

Зашто баш назив „Мед и млеко“?

Поред тога што нам се име „Мед и млеко“ допало, желимо да нам свима у животу тече мед и млеко. Пчелиње млеко, како га је Хипократ називао, најмоћнија је храна у природи, па се надамо да ћемо се у будућности бавити производњом ове супер-хране.

Од када датира производња меда у Србији?

Одавно је Србији упала секира у мед. Пчеларење је једно од најстаријих делатности још од времена старих Словена. Најзначајнији развој приметан је преласком у хришћанство због повећане потребе за воштаницама. Уследило је подизање пчелињака по црквеним и манастирским имањима, под руковођењем калуђера и свештеника. Зна се да су и сва српска властела и сви владаоци наше средњовековне државе имали своје велике пчелињаке. Хиландарска повеља из 1198. године казује да је Симеон Немања манастиру даривао четири пчелињака и са сваким пчелињаком по два пчелара. Слично су поступали и каснији владари остављајући нам у аманет ову племениту вештину. Падом под Отоманску власт нестају ти велики манастирски пчелињаци, али се брзо након ослобођења пчеларство враћа у Србију на велика врата.

Могу ли се набројати квалитети меда, његова употреба и значај у исхрани и здрављу људи?

Значај меда немерљив је за људску врсту. Пчеле при производњи додају меду разна бактерицидна својства, додају му витамине, минерале, киселине, олиго елементе и стварају од њега најсавршенију храну за себе и своје потомство које ми људи обилато користимо. Последњих година сведоци смо нове научне дисциплине – апитерапије, односно примене меда у терапијске и превентивне сврхе. Суштина апи терапије је свакодневно конзумирање меда и других пчелињих производа јер на тај начин јачамо имунолошку способност организма што је у овим изазовним временима од изузетног значаја. Свакако, наша препорука је да га свакодневно користите.

Зашто сте одабрали Голобок као место где сте започели производњу меда?

Због лепоте природе, близине Београда и корена. Поред медоносних ливада богатих лековитим травама, вредни домаћини Голобока руком су садили брескве, винограде, вишње, разно воће које усрећује наше пчеле. Поред шљивика и ливада, најлепше је што је наше брдо богато багремовом шумом. Голобок се налази на 200 метара надморске висине и има идеално струјање ваздуха за пчеле. Волимо да верујемо да је наш пчелињак сам изабрао своје место.

 Кад се каже Шумадија на шта вас то асоцира? Је л’ Шумадија погодан простор за производњу меда и зашто?

За нас је Шумадија лепота природе, свеже јутро, плаветнило, најлепши мирис отворене кошнице, квргаве а најслађе јабуке и дуње, бунарска ледена вода, роса на пчелињаку. Шумадија је идеално место за пчеле. Ливаде су богате, дивљом купином, маслачком, невеном, мајчином душицом… А брдо шумама белог багрема. Изузетно богат био диверзитет чини да пчеле имају хране и у најизазовнијим годинама.

Шта бисте поручили људима који желе да се баве производњом меда?

Људима који желе да се баве пчеларством поручујемо да истрају у својој жељи, да подједнако улажу, како у пчелињак тако и у своје знање. И да воле пчеле чак и када их оне убадају. Неретко се у микросвету читају најважнији принципи живота. Наша идеја је да што више породица у Србији учи децу правим вредностима посматрајући и бринући се о кошницама у свом дворишту, а деца јести мед у саћу, а не из хипермаркета. Тако ће наша лепа Србија бити кошница у којој ће свима тећи мед и млеко.

Аутор: Сава Самарџић
Фото: Сава Самарџић

Слична вест

Одржана 11. медијска конференција дијаспоре и Срба у региону

Удружење новинара Србије (УНС) под подршком Управе за сарадњу с дијаспором и Србима у региону …

guest
0 Коментари
Inline Feedbacks
Види све коментаре