„Молитва умјесто пољупца“

„Поезија је оно што се сања, оно што се замишља, оно што се жели, и оно што се често догоди. Поезија, то је стварније и корисније име живота“ – рекао је једном аутор једне од најљепших пјесама француске поезије, Жак Превер.

Његове ријечи је потврдила и млада пјесникиња Анастасија Шћепановић својим првијенцем, својом „Молитвом умјесто пољупца“.

Анастасија Шћепановић је млада пјесникиња рођена у Подгорици, поносном Немањином граду. Студент је Саобраћајног факултета у Београду. Падобранац, пилот али и аутор збирке поезије „Молитва умјесто пољупца“ која је недавно изашла из штампе чији је издавач Асоглас из Зворника на чијем је челу Дејан Спасојевић.

Нећемо много говорити о ауторки исте јер се о њој већ може прочитати на неколико портала, међу којима је свакако и Огледало српско.

Када човјек прочита „Молитва умјесто пољупца“, помислио би да је у питању духовна поезија, али то није баш тако. У збирци талентоване поетесе се од почетка па до краја прожимају човјекољубље, родољубље али и Христољубље. У сваком стиху се непрестано повезују пролазно и непролазно. Земаљско и небеско.

Читајући стихове аутора збирке који се могу пронаћи на њеним друштвеним мрежама, јасно се може видјети да исте није писала рука већ оно што има и што је дефинисао само наш народ – ДУША.

Ако је већ збирка подијељена на циклусе, и ако у њима пјева о љубави према дјечаку са Западне Мораве, оцу, ђеду, завичају, Богу, остаје нам да се запитамо зашто баш „Молитва умјесто пољупца“.

И не. То неће остати загонетка јер је Анастасија у једном разговору за интервју открила тајну имена.

„Одлучила сам да књигу тако назовем јер сматрам да могу да се молим за свако људско биће које битише на земљи, али не и да љубим.“

И заиста када човјек застане и размисли, схвати колико истине има у њеним ријечима и зато јој желимо да њено прво чедо добије крила и да се смјести у домове широм њене родне и јуначке Црне Горе, поносне Републике Српске и небеске Србије.

Да замирише свијетом.