Србија је добила велику дипломатску битку. И појачање за нови квалификациони циклус, али и далеку будућност у лику Лазара Самарџића.
Мисија селектора Орлова Драгана Стојковића је, после дуге саге, успела. Момак рођен у Берлину са српским коренима изабрао је да наступа под нашим грбом и заставом.
Није било лако приволети члана Удинезеа на тај потез. Kао неко ко је одрастао у Немачкој и по тамошњим правилима и принципима, који се „косе“ са нашим, а притом прошао све млађе селекције чувеног Елфа, колико год зов Србије био част и привилегија, односно игра на емоције, преокрет је јако тежак.
Међутим, Пикси је успео после неколико месеци да „сломи“ Самарџића и добије новог адута у борби на први пласман на ЕУРО после 24 године.
Самарџић је рођен у српској породици Берлину. Поникао је у Херти и играо за све млађе селекције, а једина додирна тачка са српским фудбалом му је била један развојни турнир у Старој Пазови, након ког га више нико из нашег савеза није контактирао.
Тај пропуст је исправио тек Драган Стојковић Пикси, који је младог офанзивног везисту позвао да у заигра за А тим Србије, што је он и прихватио. Ипак, врло лако је могло да буде другачије. Породица на њега није вршила притисaк, иако је желела да Лазар игра за своју отаџбину, а он је на крају сам донео одлуку.
„Стварно ми је драго што је Пикси селектор. Што се мене тиче, ја бих волео да Лазар игра за Србију. Али на крају је то до њега да одлучи. Најбитније је како се ко представи и понаша. Kажем, имали смо то лоше искуство са ФС Србије. Он је тада имао 15 година. Ја сам га довео, оставио тамо и после пет дана тренинга дошао по њега. Отпустили су га као да је одрасли човек. Нико није питао где ће он из Пазове. Kако ће до Београда или докле већ иде. Једноставно је било: Ћао, сналази се.“ – објаснио је Младен.
Његов таленат у Херти брзо су приметили скаути разних клубова, испред свих Милан и Барселона, били су конкретни разговори, али је Лазар са породицом изабрао Лајпциг због близине и пројекта моћне компаније Ред Бул.
Свеже пунолетног га је Лајпциг платио пола милиона евра, али се тамо задржао само једну годину и изабрао Удинезе. Још један клуб који води рачуна о развоју младих играча.
Очигледно је око себе има добре саветнике, да не жели да прескаче степенике и сигурно је добро извагао и са Србијом. Удинезе ће му бити успутна станица ка већем клубу, а репрезентација за цео живот.
На основу ранијег искуства, очигледно се није водио само срцем, већ и главом. Kада већ није хтео да чека Немачку, иако се и она борила за њега једно време.
Међутим, Пикси је био упоран… Са разлогом!
Извор: sportal.blic.rs