Манастир Старо Хопово
Фото: www.agropress.org.rs

Старо Хопово бисер фрушкогорских манастира

Због бројних манастира које је сакрила у својим недрима Фрушку Гору зову и српска Света Гора. Од 35 саграђених светиња до данас је сачувано 16 фрушкогорских манастира, који су попут бисера расути на јединој војвођанској планини. Један од најстаријих је мушки манастир Старо Хопово смештен у источном делу националног парка Фрушка Гора. Пут ка Старом Хопову води све време благом низбрдицом, а пред сам излазак манастирски пропланак пресеца поток необичног белог каменог корита у јаком контрасту са околном земљом које изгледа као извајано од једног комада камена. Изолован од погледа и окружен боровом шумом манастир се налази на маленом платоу. Уска стаза поред светиње води до потока Јеленац чија вода је, како се верује, лековита. Над самим извором је подигнута мала капела.

Предање о Бранковићима

Легенда каже да је Старо Хопово подигла породица Бранковић по доласку у Срем, тачније, деспот Ђорђе Бранковић између 1496. и 1520. године. Предање каже да је ово први манастир који су Бранковићи подигли на Фрушкој Гори са црквом брвнаром коју су посветили светом Николи. Први писани траг о овој светињи датира из средине 16. века и то турских пописа. Сама црква била је направљена од дрвета па је страдала у земљотресу 1751. који је погодио овај крај. Уместо ње неколико метара даље архимандрит Захарије Миливојевић, за само годину дана подигао је нову цркву посвећену светом Пантелејмону, кога је славио као крсну славу.  За разлику од првобитне цркве брвнаре нова је саграђена од тесаног камена који је вађен из оближњег каменолома. У то време манастир није имао своју братију већ су, како се верује, монаси по казни долазили из оближњег Новог Хопова.

Поред цркве постојао је и један мали конак који је разрушен током Другог светског рата, а сама црква опљачкана. Светињу су похарале усташе као што су опљачкали и остале фрушкогорске манастире. Страдање Старог Хопова наставило се и по завршетку рата, па је црква једно време била претворена у задружну шталу, док се у катастру водила као мајдан камена. Пропадање ове светиње настављено је све до почетка 21. века када је један Новосађанин почео да крчи шибље и чисти цркву обраслу у коров. Црква је враћена под окриље сремске епархије Српске православне цркве тек 2006. када су се у светињу дошла два монаха отац Јустин и садашњи игуман манастира Атанасије.

Како је оживео манастир

Како је једном приликом испричао игуман Атанасије, иначе родом из оближњег Ирига, још као дете је долазио у запуштени манастир Старо Хопово, не слутећи да ће једног дана то бити његов дом.

– Замонашио сам се у Новом Хопову, али је моја жеља била да дођем у стари манастир који ме је одувек привлачио. Захваљујући Заводу за заштиту споменика и покрајинском секретеријату 2006. поред цркве подигнут је конак у који смо се уселили отац Јустин и  ја, иако није било ни струје, ни воде, ни пута. Оживели смо манастир литургијски и богослужбено. Најлепши део мог живота био је док сам боравио у овој светињи док није било ни пута, ни струје – испричао је игуман Атанасије.

И народ је почео да долази, по блату по киши често пешице из оближњег Новог Хопова. Црква је мањих размера, једнобродна зидана од тесаног камена и опеке. Слично као у Новом Хопову фасада је подељена једним венцем, а горњи део је украшен слепим аркадама. У доњем су отворена три прозора и врата, постоји само једна апсида (олтарска) на источној страни. Кубе због своје величине и облика на неки начин доминира над целом зградом и почива на луцима а ови на пиластрима. Унутрашњост цркве је веома јасно издељена на припрату, наос и олтар са резбареним иконостасом који је осликао самоуки иришки молер и уметник Јефрем Исајловић. Све иконе осим престоних из овог иконостаса чувају се у Покрајинском заводу за заштиту споменика где су конзервиране. На зидовима су прелепе фреске на којима су представљене сцене из Христовог живота. Старо Хопово нема богату ризницу, али одише посебним богоугодним духом због чега у њега долазе не само верници из околних места већ и из целе Србије.

Аутор: Драгана Петровић

Фото: www.agropress.org.rs

Слична вест

Светиња у срцу Шумадије крије бројна чуда – манастир Липар

На брду Липару у селу Доња Сабанта,  десетак километара од Крагујевца налази се женски манастир …

guest
0 Коментари
Inline Feedbacks
Види све коментаре