Све више младих се враћа на село

На први поглед, живот у већим урбаним срединама пружа разнолик живот препун могућности за остваривање снова. Кад се мало боље погледа, за већину људи тај живот и није толико разнолик него више личи на један монотони дан који се развукао на читав живот, сурови дан у коме се дечачки снови о будућности гасе један за другим, иза себе остављајући само празнину и осећај неостварености.

Прихватили смо депресију, стрес и несанице као нешто нормално, нешто од чега савремен човек не може да побегне ако жели да буде узоран члан овог друштва и да живи од свог, најчешће, недовољно плаћеног рада, прихватили смо да будемо несрећно срећни.

Није ни чудо што се старији људи одувек, кад заврше са радним веком, уморни од таквог живота у граду који им је дао само преживљавање, враћају селу, на парцеле и старе куће које су им остале од предака.

Сада је право време да упознате неке другачије младе људе, људе који су на време схватили да нас живот у складу са природом, брзо научи да природу ценимо и чувамо и да не морамо да живимо у грчу питајући се да ли нам је дете сигурно стигло до школе.

Председник Удружења „Млади пољопривредници Србије“ (МПС) Младен Минић, после динмичног живота у Беогрду ,ватио се на своје пољопрвредно газдинство у селу Секурич и уско се специјализовао за бављење овчарством, јер према његовим речима, да пољопривреда не би постала привилегија великих фирми, пожељно је да се мали произвођачи специјализују за одређену пољопривердну делатност и да се удруже са другима .

Младен Минић / приватна архива

Младен је на свом имању у Секуричу код Рековца, пре осам година адаптирао објекат за узгајање стоке и набавио првих двадесетак оваца. Увећавање стада ишло је постепено, уз примену здраве селекције грла и унос нових крвних линија, па тако данас његова фарма броји 135 уматичених оваца које се чувају искључиво за даљи приплод. Према његовим речима, за овчарство није потребан велики почетни капитал. Изградња и реконструкција објекта за смештај животиња коштала је око 20.000 евра. Прве женке виртемберг расе набавио је од локалних мештана по нешто повољнијој цени, а касније је куповао нова грла и квалитетне овнове, а уједно продавао своје младе двиске другим младим пољопривредницима окупљених око удружења, како би и они формирали своја матична стада.

„Производња не сме да буде мања од 60 грла, како би била исплатива“, поручује Младен и наглашава да су субвенције државе неопходне и да је најважније да оне буду редовне, како би се производња правилоно испланирала јер је доста новца потребно за набавку и припрему хране за овце, амортизацију фарме, трошкове осигурања. Новац издвојен за објекте и куповину стада поврати се за четири до пет година, а младим пољопривредницима, Младен тренутно помаже у изради бизнис плана, како би почетна улагања била још брже враћена. Пољопривреда јесте наша прошлост, али је и наша будућност“, уверен је Минић.

Пчеларство је грана која поседује велики потенцијал и пружа велике могућности за развој руралних средина на територији општине Рековац. Прича се да је у овом крају и сам кнез Лазар имао своје пчелињаке и да их је највише чувао због воска од кога су прављене свеће – воштанице, за потребе његових цркава и манастира. Изузетно квалитетан мед, прополис и остали пчелињи производи су део сталне понуде локалних пчелара, којих има 30так и који располажу са око 10.000 кошница.

Млади Јован Арсић из села Течић, наставља породичну традицију бављења пчеларством. Јованов радни дан почиње доста рано, још око 5 сати ујутру, и то њему не представља никакав проблем, собзиром да ужива у природи, ради оно што воли и да је како он каже „сам свој газда“. Поред производње меда , активно се бави и производњом ројева чија се цена креће око 27 еура, а највећи део се пласира на Косово и Метохију. Јован је уз стручно техничку помоћ удружења Млади пољопривредници Србије, аплицирао и остварио подстицајна средства за младе пољопривреднике у 2019. години и набавио контејнере за смештај и селидбу кошница, јер како каже, кошнице држи на више локација и ова инвестиција ће му доста олакшати посао.

Јован Арсић / приатна архива

Левач, спадају у рејон „Три Мораве” (Рејон Три Мораве се налази у централном делу Србије, у доњем сливу реке Западне Мораве, доњем сливу Јужне Мораве и горњем сливу Велике Мораве и њихових притока), што представља идеално подручје за узгој винове лозе, која се овде, према писаним документима узгајала пре пет векова, а према предању вино се сваке године, после бербе, носило кнезу Лазару у Крушевац на пробу. У општини Рековац данас успешно ради пет винарија, које са индивидуалним виноградарима, имају више од 1.000 хектара под виновом лозом, од којих су половина млади виногради и све је више аутохтоних сорти.

Данијела Милетић из села Опарић заједно са својим супругом Душаном, наследили су вишедеценијску традивију бављења виноградарством и производње вина. Они обрађују око 4,5 хектара винограда и већи део прерађују у вино. Њихова винарија налази се на изузетној локацији, па су им тако посетиоца манастира Прерадовац и Каленић чести гости, нарочито током одржавања чувене манифестације „Прођох Левач, прођох Шумадију“, која се одржава сваке године почетком августа.

У циљу унапређења производње, Данијела је користила подстицајна средства за младе код министарства пољопривреде са повратом од 75% од вредности без пдв-а, а сама инвестиција односила се на набавку тарупа, прскалице и расипача ђубрива, што ће олакшати саму производњу, нарочито када је у питању управљање са резидбеним остацима, које су раније морали да износе из винограда након резидбе, а сада се ти исти остаци уситњавају и заоравањем враћају назад као храниво.

Њихова винарија излагач је вина на више манифестација, а једна од манифестација која се организује од 2018. године је „Левачки Вино фест“ која је из године у годину све посећенија и на којој могу да се пробају најквалитетнија вина из Левча, али и из осталих крајева Србије.

Огледало српско

Слична вест

Срби за Србе – „Који и мала добра чини, он ће и велика кад могне.ˮ

Свети оци су рекли: „Наше је само оно што дамо другима.“ Ово су речи које …

guest
0 Коментари
Inline Feedbacks
Види све коментаре