Фото: Agropress

Светиња у срцу Шумадије крије бројна чуда – манастир Липар

На брду Липару у селу Доња Сабанта,  десетак километара од Крагујевца налази се женски манастир посвећен Светом великомученику Георгију. Ова светиња у народу је позната и под именом Батаљена црква. Наиме, у  манастирску цркву од давнина су долазили болесни. Након молитве над моштима непознатог монаха, њихове здравствене муке су батаљиване (нестале),  па се манастир прочуо по чудотворним исцељењима. О лепоти ове светиње песму је спевао један од најпознатијих српских песника Ђура Јакшић, који је службовао у селу као учитељ. Опчињен лепотом манастира написао је чувене песме „На Липару“ и „Поноћ“, које се убрајају међу најлепша дела српске лирске поезије.

Фото: Agropress

Мошти непознатог монаха

Предање каже да је на месту садашње цркве постојао манастир још у 16. веку, али су га опљачкали и порушили Турци. Према записима митрополита београдског Михаила Јовановића, из 1895. у Доњој Сабанти у импровизованој капели налазе се мошти непознатог монаха за кога мештани верују да има исцелитељске моћи. Међутим, како је црква била од слабијег материјала на темељима старог храма 1936. подигнута је нова црква на добробит и спасавање људских душа. Храм су подигли мештани сопственим рукама верујући да ово место Божјих чудеса мора да буде обележено црквом.

До 2003. године црква Светог великомученика Георгија на Липару била је место где се једном месечно служила литургија, али је епископ шумадијски Јован васпоставља Светогеоргијевски манастир у којем игуман постаје архимандрит Сава (Аврамовић). Десет година касније манастир је преименован у женски и у њему данас живе и раде две монахиње Исидора и Доротеја и игуманија мати Тавита Тишма. Захваљујући спретним рукама монахиња од 2018. развила се радионица машинског веза у којој се шију и везу црквене одежде и драперије. Нестварно лепе ове одежде су потпуно уникатне, а за израду се користе природни материјали без, или са врло мало ликре. У сваки бод и вез уткана је љубав према Богу коме су ове невероватне жене посветиле живот. Цена одежди и драперија зависи од врсте материјала, количине и боје веза.

Осим по чудотворним исцељењима и божанственом везу манастир Липар је познат и по мелемима. Све је почело доласком сестре Доротеје која је волела да проучава, истражује биљке нашег поднебља и њихову лековитост. Слушајући савете старих травара тражила је по ливадама ужичког краја самоникле лековите биљке и тако је почела да прави мелеме за себе. Међутим, убрзо се прочуло за њене мелеме који помажу људима и тако је настала манастирска радионица за справљање чајева, мелема, тинктури, уља и капи за све оне којима је потребан такав лек. Сестра Доротеја бере и сакупља самоникле лековите биљке на околним неприступачним ливадама којима обилује липарски крај и благородна Шумадија. За мелеме који се примењују у облику масти користи велики број биљака и искључиво свињска маст препрана “у девет вода”. Друга врста су мелеми за желудац, варење, имунитет и цисте за које се као основ користи мед из манастирских кошница.

У манастиру се могу купити и бројанице од биљке Богородичине сузе чије семе су монахиње добиле из Хиландара. За прављење бројаница користе се плодови који подсећају на сузу, а његов изглед сјајан и нијансиран изгледа као да је лакиран. Прича о настанку ове биљке сеже дубоко у прошлост и легенда каже да неки монах туговао јер није могао да начини бројаницу. Тада му се указала Мајка Божја која га је упитала зашто тугује. Када јој је рекао да је несрећан због тога што никако не може да научи да плете бројаницу, она му је дала семе и рекла да узме сузе њене, да их узгаја и од њих прави бројанице.

Фото: Agropress

Сузе на икони Богородице 

Манастирска црква посвећена Светом великомученику Георгију је храм мањих димензија складно грађен по угледу на моравске цркве са низом архитектонских украсних елемената. Правоугаоне је основе са полукружним конхама и олтарском апсидом. Засведен је полуобличастим сводом и покривен бибер црепом. Црква на Липару обновљена је 1997. године када је подигнута чесма са именима оних који су помогли обнову храма. Уз саму цркву налази се манастирски конак, а све је окружено предивном природом и уређеним двориштем.

Духовна драгоценост Липарске светиње је Иверска икона Пресвете Богородице која је 2002. године проплакала и чије сузе сливене и сада стоје испод стакла у подножју Господњих ногу. Сам лик светитељке одражава блажен и снисходљив поглед препун благодати која из ње зрачи.

С јужне стране у самом храму налази се гробница непознатог светитеља, поред чијих нетрулежних мошти су забележена бројна чудотворна исцељења. У самоме храму се чува камен од белог мермера на коме је са горње стране  уклесан крст. Овај камен познат под именом „Светиња“  некада је био округао, али је током обнове храма пре скоро четврт века исечен у шестоугаоник, а исечени комади уграђени су испод самог камена. Један од учесника обнове храма причао је да када се овај камен посматра према сунцу у њему се види на безброј белих крстића.

Аутор: Драгана Петровић
Извор: Agropress
Фото: Agropress

Слична вест

Студеница бисер српске духовности

Покрај хладне реке Студенице „где беше пусто ловиште зверова” крајем 12. века подигнут је бисер …

guest
0 Коментари
Inline Feedbacks
Види све коментаре