Живи у Аустрији, а у Србији скупља старине и има свој музеј!

Никола Стајковић из Јасике тренутно живи и ради у Аустрији али не пропушта прилику да дође у Србију и проведе слободно време у свом завичају. За себе каже да је чувар туђих успомена а зашто то каже одмах ћемо вам и објаснити јер за то заиста има пуно разлога. Он се наиме бави прикупљањем старих предмета и има свој музеј старина.

„Предмете прикупљам сигурно већ петнаестак година са малом паузом, наиме 2014. године када је Србију задесила катастрофална поплава није заобишла ни мој мали музеј, заправо наша породична кућа се налази у селу Јасика надомак Крушевца. Домаћинство је пар метара од Западне Мораве и те 2014. године вода ми је скоро све однела и оно што није отишло низ воду пропало је од велике влаге и муља.”

Али, Никола није посустао након овог искушења и наставио је своју мисију: „Већ 2016. године крећем изнова да прикупљам предмете код комшија, фамилије, пуно тога сам и куповао само како бих сачувао што више предмета јер их данас све мање и мање има“, каже за наш портал Никола.

Николина збирка данас има преко 1.800 предмета али то није све. „Пре четири године моју збирку је увећао један стари амбар и кош од прућа за кукуруз који сам купио у Брзећу и пренео код мене у Јасику. Последњих година сам се баш јако посветио прикупљању предмета и чини ми ми се да их тек сада још више волим него икада, ваљда је и то сама носталгија за мојим родним крајем, за мојим народом, пошто већ неколико година уназад живим и радим у Аустрији, хвала Богу имам среће да могу заиста да приуштим себи да јако често долазим и боравим у Србији и живим за тај дан када ћу се вратити поново“ додаје он.

У Николином музеју место је нашло преко невероватних 1.800 експоната. Неки су изложени, а неки нису. „Преферирам искључиво старо сеоско покућство, очаран сам тадашњим живљењем, а најстарији предмети су ми гусле, колевка и поскурник – стари печат за славски колач из 1871. године“.

Аутор: Горан Ђаковић

Фото: Никола Стајковић