Михољски сусрети Министарства за бригу о селу, које су покренули и утемељили песник Љубивоје Ршумовић и министар Милан Кркобабић устоличили су, у селу Попучке, новог српског харамбашу. То је Зока Харамбаша, који стаје раме уз раме са Зеком Харамбашом, Станојем Главашем и самим Хајдук Вељком.
На Михољским сусретима Ваљевских села ове суботе у Попучкама, своју снагу и вештину Зоран је доказао на мегдану бацањем камена с рамена, надвлачењем конопца и клипка, обарањем руке и скоком у даљ.
„За хајдука је најважније да је кадар стићи и утећи и на страшном месту постојати, а мени је као новом ваљевском и српском харамбаши посебно драга ова титула јер је нисам заслужио лако“, рекао нам је Зока Харамбаша и додао „Такмичење је било занимљиво и напорно. Најјача конкуренција била је у надвлачењу конопца, а најтежа дисциплина бацање камена с рамена, у којој сам имао оштру конкуренцију врло високих и снажних хајдука“.
А ко су били ти чувени српски хајдуци, узори Зоке Харамбаше?
Станоје Главаш, чије је право име Станоје Стаматовић, био је хајдук пре устанка у Смедеревској нахији и један од могућих кандидата за вођу Првог српског устанка. Управо је на његов предлог изабран Карађорђе Петровић. О његовом јунаштву, опеваном у песмама, учи се и данас, а драму о њему написао је Ђура Јакшић.
Хајдук Вељко Петровић, рођен је код Зајечара. Учествовао је у Првом српском устанку у чети са Главашем. Запамћен је као одлучан и изузетно храбар. Одликован је и руском Великом златном медаљом за храброст. Крајински војвода постао је године 1811, када је упућен у Неготин. По речима Вука Стефановића Караџића Хајдук Вељко спада у ред највећих јунака и може се поредити са Милошем Обилићем или чак са самим Ахилом. Остао је упамћен по изјави :„Главу дајем, Крајину не дајем“.
На Михољским сусретима села, манифестацији коју средствима Министарства за бригу о селу ове године организује 95 општина и градова Србије, у Ваљеву је осим избора харамбаше одржан богат спортски, културни и гастрономски програм. Око 1.000 посетилаца је уживало у сунчаном дану у Попучкама, уз наступе културно – уметничких друштава, дечији максенбал, мађионичарску представу, као и такмичења у малом фудбалу, гастро фесту и кафанским играма.
„Подељене су медаље у такмичењима у шаху, таблићу, пикаду, доминама, као и у турниру у фудбалу где се надметало седам екипа“ кажу организатори програма у Ваљеву. „Свој деци која су учествовала у смотри културно – уметничких друштава додељене су медаље, као и малишанима који су однели победу за нај-костим на маскенбалу. Чак 12 екипа одмерило је снаге у припреми гулаша, пасуља, специјалитета од меса. Бирао се и најмлађи кувар и најлепша куварица.“ Претходних дана јула Михољски сусрети организовани су и у селима Тополе, Петровца на Млави, Свилајнца, Димитровграда, Александровца, а данас се програм одржава у Црној Трави. Тиме су завршене јулске приредбе, а у августу своје припрема 14 општина. Њихов распоред и програм налази се на сајту Министарства за бригу о селу, уз позив свим заинтересованим грађанима да их посете, доживе нешто ново и другачије и у томе уживају.