Документарни филм „Пут у непознато“

Свети владика Николај Велимировић је рекао: „Кроз очи сваког човека милион његових предака гледају у тебе. Пази! Кроз уста сваког човека милион његових предака говори. Ослушни!“ Српски народ је у 20. веку у ратовима изгубио више од два милиона људи. У ратовима деведесетих око милион Срба напустило је своја вековна огњишта. На делу је ревизија историје у којој треба овај страдални народ оптужити за некакве злочине учињене на простору бивше Југославије. Актуелни су ратови за прошлост, када многи модерни теоретичари ратовања сматрају да се начин ратовања мења јер се поред техничких могућности нове борбе воде у свести популације којој треба ‘убити’ жељу за отпором. Документарни филм „Пут у непознато“ Ненада Јуришића продужетак је отпора који српски народ пружа све ово време.

Одакле идеја за оваквим пројектом, данас када је прошло више од 30 година од почетка рата у Хрватској и 25 од акције „Олуја“?

Основна идеја и мотив за рад на овом пројекту и стварање оваквог документарног филма јесте неговање и изградња културе сећања.

Зашто назив „Пут у непознато“?

Назив филма „Пут у непознато“ настао је спонтано, кроз разговор са једним од актера филма који је ту реченицу током свог сведочанства изговорио. У том тренутку целој екипи је било јасно да је то то, реченица која у себи носи све што филм обухвата.

Колико дуго сте радили на овом пројекту? У чему се он разликује од осталих на којима сте учествовали?

Рад на овом пројекту трајао је више од 2 године, што због недостатка финансијских средстава, као и пандемије. Оно што овај пројекат разликује од осталих и нешто на шта сви обрате пажњу је то да људи који су радили на његовој изради нису са подручја Крајине, што самим тим даје другачији приступ самој теми. Такође, ово је први документарац који у средиште пажње, дакле не успутно, већ у средиште пажње ставља пасивне учеснике овог рата, пасивне учеснике који су били жртве онолико колико и активни учесници рата. Овде је у средишту пажње била прича оних који су тада били само деца и који су са једном дечијом чистотом били убачени у вртлог врло озбиљних историјских дешавања. Ово је покушај и да овај документарац што више покаже ту дечију чистоту, а што мање да буде њихова накнадна памет.

Који су тренуци посебно важни за вас током рада на пројекту?

Емоције које смо прошли са саговорницима, нарочито приликом снимања на њиховим некадашњим огњиштима, одакле су кренули на свој пут у непознато. Позитивна енергија и међусобна подршка свих чланова екипе и саговорника да се издржи и извуче максимум и у најтежим моментима током процеса стварања филма. Подршка дивног Тихомира Станића који је својом нарацијом дао посебну димензију филму и Бошка Ћирковића – Шкаба који је на основу слушања сведочанстава саговорника написао музику за филм.

Шта сте желели да постигнете овим пројектом?

Актери овог филма су, сада већ одрасли млади људи, који су током „Олује“ били деца. Многи од њих данас су високо образовани људи, укључени у наше друштво, дају огроман допринос у својим струкама, пословним подухватима, науци, уметности и другим областима. То је документ који даје ону другу страну овог догађаја која је оптимистична и показује потенцијале, издржљивост и вредноћу Срба из Хрватске. Циљ је да овај документарни филм забележи, објективно и професионално, емотивно и искрено, животни пут деце из „колоне“. Уверени смо да ће овај филм дати трајни допринос историјском памћењу свих српских страдања али и дизања из пепела, те да ће бити значајан документ, потврђене историјске вредности, аутентичности и значаја.

Колико људи је учествовало у његовој изради?

Листа носилаца пројекта: Ненад Јуришић, аутор; др Милан Гулић, др историје, стручни консултант на сценарију у области историјских чињеница и супервизор аутентичности коришћене грађе; Сава Самарџић, историчар, стручни консултант;  Драгана Јуришић, продуцент; Небојша Матејић, извршни продуцент; Тихомир Станић, наратор; аутор музике у завршној шпици Бошко Ћирковић – Шкабо.

Колико је важно да се филмови данас са националном тематиком преводе на енглески и на тај начин упознаје светска јавност са догађајима из угла српске стране?

Филм је преведен на енглески и француски језик јер сматрамо да је веома важно упознати страну публику са важним историјским догађајима, а нарочито јер то чинимо из неутралне перспективе, необојене ”накнадном памећу” – кроз невине дечије очи.

Како су се приче тада младих учесника, а данас остварених људи уклопиле у овај документарни филм? Какве су њихове реакције?

Њихове приче носе цео филм и уклопљене су у историјски контекст, како би млађим гледаоцима, који се тек упознају са тим периодом наше историје ти догађаји и сведочанства били што јаснији. Током целог процеса екипа филма и саговорници су чинили тим који је заједничким напорима радио на томе да филм угледа светлост дана. Радећи на овом филму, имали смо прилику да упознамо ове дивне људе и да као неко ко није доживео ”Олују” осетимо њихову патњу, страх, неизвесност и тугу за остављеним кућним прагом, људе који су поред свега што су прошли успели да израсту у успешне људе какви су данас. Од педесетак потенцијалних саговорника, чије су све приче важне и емотивне, изабрано је пет саговорника чије се приче на себи својствен начин преплићу, то су: Ђурђица Поповић, др Сергеј Мацура, Милан Јапалак, Иван Обрадовић и др Срђан Бабић.

Какве су реакције публике? Какав је даљи „живот“ филма?

Филм ће бити приказиван по градовима у Србији, земљама у окружењу, о чему ћемо благовремено обавештавати заинтересоване гледаоце на фејсбук страници Лауд продукције:  https://www.facebook.com/loudproduction011/ . Такође, филм ће имати свој живот и на страним фестивалима документарног  филма, као и у иностранству, где год постоји интересовање, а позива не недостаје.

Који су ваши даљи планови као продукције?

Настављамо са пројектима који за тему и циљ имају неговање традиције и културу сећања, стварање емисија забавно-едукативног карактера.

Аутор: Сава Самарџић