Прича о пјесми „Благо мени“

Катарина Јанковић и Анастасија Шћепановић су две младе девојке, али и песникиње. Једна долази са Косова и Метохије, а друга из Црне Горе. Две девојке које је повезала љубав према писаној речи, али и према Христу. Вођене таквом врстом љубави, одлучиле су да је сасвим случајно, али сигурно Божијим благословом уобличе у дело које је и једној и другој од велике важности већ сада, а тек ће им бити када све буде завршено и спроведено до самог краја и реализације њихове идеје. Наиме њих две су на својим друштвеним мрежама на празник Светог Саве најавиле припреме и снимање песме „Благо мени“ за коју су добиле благослове Његове Светости Патријарха српског Порфирија, Његовог Високопреосвештенства Митрополита црногорско-приморског Јоаникија и Његовог Преосвештенства Епископа будимљанско-никшићког Методија.

У јануару сте најавиле припреме и снимање песме „Благо мени“. Да ли нам можете рећи нешто више о томе?

А и К: Наравно да можемо. Биће нам велико задовољство. Као што сте и сами рекли у јануару на празник Светог Саве смо најавиле припреме и снимање пјесме „Благо мени“ за коју смо добиле благослове Његове Светости Патријарха српског Порфирија, Његовог Високопреосвештенства Митрополита црногорско-приморског Јоаникија и Његовог Преосвештенства Епископа будимљанско-никшићког Методија и то је оно што нам је било најважније у цијелој причи око пјесме.

Обе сте песникиње, па нас занима чије су заслуге када је текст у питању?

Катарина: Обе пишемо поезију, али је овог пута за писање текста „Благо мени“ част припала претходно поменутој Анастасији Шћепановић.

Били смо сведоци величанствених литија које су пробудиле народ у Црној Гори и исте је повео блаженопочивши Митрополит Амфилохије на кога нас управо подсећа име ваше песме „Благо мени“ и верујемо да су људи помислили да је песма посвећена њему. Можете ли нам рећи да ли је то заиста тако или је ипак нешто друго у питању?

А и К: Вјерујемо да ће се о литијама причати и када прођу деценије јер смо у тим литијама могли видјети и дјецу и младе и старе, али и због оних који су предводили исте. У праву сте када кажете да име пјесме асоцира на блаженопочившег Митрополита Амфилохија али вас на неки начин морамо разочарати и рећи да пјесма није посвећена њему,већ црквеним великодостојницима од којих смо и добиле благослове. Мада Ђедо како смо га сви од миља звали ће живјети кроз ту исту пјесму али и кроз његова чеда, Митрополита Јоаникија и Владику Методија. И заиста са поносом може рећи са небеса „Благо мени“ као и васцијели православни род са наших простора јер нас је оставио у сигурним рукама.

Анастасија, Ви сте аутор текста. Шта вас је инспирисало да им напишете и посветите песму?

Анастасија: Пјесма је настала пар дана након устоличења Владике Методијa у Беранама, а настала је тако што сам гледала фотографију са истог на којој су њих тројица и моја маленкост и једноставно сам тада претворила у стихове све оно чему сам свједочила тог дана и то је нешто ће заувијек живјети у мени и мојим сјећањима без обзира на постојање пјесме јер се ипак неки тренуци никад не заборављају.

Рекли сте да сте добили њихове благослове. Колико је било тешко доћи до њих и измолити благослове јер су ипак црквени великодостојници?

А и К: Да, тако је, благослови од њих су добијени. Сваки пут до неког успјеха је трновит, па је тако било и у нашем случај с обзиром да знате о коме је ријеч. Првенствено смо послали писма али нисмо имали повратних информација, затим смо им доставили материјал, а онда смо искористили прву прилику која нам се указала да им лично кажемо наше намјере и морамо признати да нам није било свеједно док смо чекали да нам саопште имамо ли благослов или не. Колико је било бриге у тим тренуцима, толико је било и молитве Свевишњем. И ето, добили смо благослове Божијом вољом.

Катарина, Ви сте творац мелодије? Колико времена је било потребно да осмислите исту?

Катарина: Тако је, ја сам творац мелодије за песму „Благо мени“. Када се ради о временском периоду који је био потребан за осмишљање мелодије, бићу искрена. Није било потребно толико мучења око исте и не бих знала да Вам кажем тачан број дана, али у суштини релативно кратак период. Као да ми је сам Бог послао знак да то треба тако да звучи и надам се да ће се допасти свима онима који прате такву врсту музике, али и осталима можда привуче пажњу.

Анастасија, ако нас сећања добро служе, Ви сте се раније упознали са Владиком Методијем и може се рећи на основу Ваших изјава да имате посебан однос са њим. Да ли је пријатељство са њим имало утицаја на то да добијете његов благослов и ако јесте у којој мери?

Анастасија: Јесте, у септембру сам се упознала са Владиком Методијем и што се тиче мојих изјава у ранијим интервјуима ја стојим иза свега што сам рекла, а речене су само позитивне ствари и заиста имам један посебан однос са њим. На Владику гледам као да ми је род рођени. Када говоримо о његовом благослову онда ћу рећи да пријатељство са њим није имало неког посебног утицаја на то да добијемо његов благослов. Без обзира на однос који имамо у овом случају је то остављено по страни и моје обраћање њему у писмима је започињало са „Ваше Преосвештенство…“. Када су у питању званичне ствари, пријатељство се оставља по страни. Није важно о коме се ради.

Од првог дана радите заједно на песми и све информације у вези исте које објави једна, објави и друга што нас доводи до закључка да је то ваша заједничка одлука коју поштује и једна и друга страна. Колико је тешко држати до тога?

А и К: Као што сте и сами рекли од првог дана радимо заједно на пјесми и морамо признати да имате заиста добро запажање када се ради о информацијама за пјесму. Свакако да јесте заједничка одлука коју обије поштујемо. Колико је тешко? Није тешко јер смо се то договориле још првог дана када смо кренуле да размишљамо о пјесми и самом снимању исте.

Дакле, можемо рећи да се држите народне изреке „слога кућу гради“ и када већ говоримо о информацијама у вези песме, наишли смо на информацију да аранжман за песму ради Алекса Вељић. Можете ли нам рећи нешто више о њему и како је дошло до сарадње?

А и К: Алекса је првенствено наш заиста добар друг па тек онда сарадник. Када говоримо о њему онда Вам можемо рећи да је музиком почео да се бави као основац у школском хору Основне школе „Јован Стерија Поповић“ у Београду. Пјевао је и у хору Десете гимназије „Михајло Пупин“, па и дјечијем етно хору „Крсманца“ и „Талије“ , а од 2019.године је члан хора АКУД „Иво Лола Рибар“. Са 11 година је почео да учи да свира гитару и тако је почео упознавање са рок музиком која му је постала омиљени жанр али и камен темељац даљег музичког стваралаштва. Године 2014. је компоновао своју прву мелодију на текст пјесме Драгана Лукића „Балада о руменим векнама“ а касније је компоновао још 6 ауторских пјесама. Поред музике, Алекса се интересује за историју, књижевност али и научну фантастику. И оно што ми волимо да кажемо јесте да ће се за њега тек чути и да ће његово вријеме тек доћи.

Недавно сте заштитили ауторска права. Да ли постоји неки одређен разлог за ту одлуку или сте се водили тиме да имате право да заштитите своје дело?

А и К: Ми смо већ неко вријеме размишљале о заштити ауторских права, а недавно смо то и урадиле што је свакако наше право, мада постоји и разлог зашто смо се одлучиле на тај корак али не желимо о томе да коментаришемо. Ми смо наше испунили и то је једино важно. И да није било тог корака са заштитом права још увијек се не би знало ко је задужен за аранжман.

Још увек нисте објавили ко ће певати песму. Да ли се та информација држи у тајности или се још увек не зна?

А и К: Нисмо објављивале јер смо сматрале да нема потребе за журбом и на крају се испоставило да је и више него добро што нисмо све објавиле истог тренутка када и информацију да смо добиле благослове јер је дошло до великих промјена али тако је како је. Нешто нашом вољом, а нешто Божијом. Без обзира на то зна се ко су извођачи.

Хоћете ли нам открити о коме се ради, коме је припала част да отпева песму која ће сигурно бити лепо прихваћена од стране људи или ћете наставити да држите у тајности?

А и К: Велико нам је задовољство да откријемо ко ће пјевати пјесму јер је то оно што смо некако једва чекали. Главни вокал ће бити Јелена Вељић, тринаестогодишњакиња из Београда, а њена пратња у рефренима ће бити још увијек неформална хуманитарна група младих људи под псеудонимом „Златно звонце“, али не можемо да не споменемо и музичаре без којих то не би било потпуно, а то су момци из КУД-а Корени: Алекса Радоњић, Андреја Ристивојевић, Марко Живковић, Сава Димитријевић и наравно Алекса Вељић којег смо већ споменули. Ми им се заиста захваљујемо што су прихватили да буду дио овог пројекта.

Можете ли нам рећи нешто више о извођачима?

А и К: Јелена Вељић, долази са Новог Београда и ученица је шестог разреда Основне школе „Јован Стерија Поповић“. Још као мала показује склоност и природни таленат према музици. Учествовала је на бројним пјевачким такмичењима међу којима су: 21.Ревија стваралаштва 2017. са пјесмом „Везак је везла дјева Марија“ на коме осваја 2.мјесто у категорији духовних пјесама, затим ДЕМУС градско такмичење „Златна сирена“ са песмом „Изгрјала е месечинка“ из Бугарске у категорији страних народних песама гдје осваја 1.мјесто. Градско такмичење соло пјевача, ученика основних школа Београда „Златна сирена“ у организацији Пријатеља дјеце Београда, под покровитељством Градске управе Београда, у ДКЦ-у са пјесмом „Јесење лишће“ у категорији староградских пјесама на коме осваја 1.мјесто. Поред тога, учествовала је и у емисијама као што су „Мој вероучитељ“ на радију Слово љубве са вјероучитељком Невенком Пјевач (2019) и снимањима специјалних емисија на ТВ Храм поводом Ђуђревдана и Васкрса 2018. Уз пјевање, Јелена показује велико интересовање за свирање виолине и ученица је петог разреда Основне музичке школе „Станислав Бинички“ одсјек виолина. Наклоњена је и народном стваралаштву у виду пјесме и игре као члан КУД-а „Шумадија“.

„Златно звонце“ је неформална група која се бави хуманитарним радом. То је група младих људи који пјесмом помажу онима којима је то најпотребније. Групу чини око 15 чланова различитог узраста и сваки члан има исти став и исто размишљање, а то је да је давање израз онога што јесмо. С обзиром да се зову Звонце сваки члан понаособ своју доброту оглашава на свој најбољи могући начин. Јер звонце је гласник, оно оглашава, а златно представља хуманост и доброту, оне исконски вредне чињенице.

Етно ансамбл Корени је вокално инструментални састав при културно уметничком друштву Корени који се бави обрадама традиционалних мелодија. Састоји се од младих људи разноликих занимања које уједињује љубав према традицији и традиционалној музици. Ансамбл настоји да сачува старе мелодије и инструменте балансирајући између оригиналног, традиционалног извођења и нешто модернијих аранжмана традиционалних песама.

Сада када се све зна, да ли знате у којем студију ћете снимати, како се крећу цене снимања и да ли сте у потрази за спонзорима?

А и К: И то је готова ствар. Снимаћемо у студију Микија Тодоровића који је сарађивао са многим познатим пјевачима са наших простора. Знамо и цијену што нам је најважније, а сада смо у потрази за неким мањим спонзорима, али свакако би нам добродошла помоћ свих добрих људи који су расположени да помогну јер смо сви ми који радимо на пјесми или студенти или ђаци. Уколико неко буде желио да помогне може нам се јавити путем друштвених мрежа.

Редакција: Дакле, све је спремно само преостаје да крене да се ради и да се пронађу спонзори. Нама је заиста велика част знати да још увек постоје млади људи који корачају правим путем и не уклапају се у масу и зато позивамо све људе добре воље да вам помогну како могу и колико могу, а вама се захваљујемо што се издвојили времена за разговор и желимо вам много успеха како у раду са песмом тако и у свему осталом што радите.

А и К: Хвала Вама на позиву за разговор. Била нам је велико задовољство, а надамо се да ћемо сарађивати и у будућим временима.

Огледало српско