У фокусу
Marko Franeta

Марко Франета: Породица је темељ, а стрпљење најбоља инвестиција

У времену када се успех често мери бројем пратилаца, а трајност – дужином видео-клипа, постоје и они млади људи који носе неку другу меру у себи. Они не граде бренд, већ чувају породично име. Не говоре гласно, али се далеко чују.

Један од њих је и Марко Франетa – млади човек из Будве, школован у Београду, који данас са породицом води ресторан и вилу Tropico, препознатљиве тачке на будванској обали. Али овај интервју није о ресторану. Ово је прича о човеку који је решио да остане – у свом родном граду, уз своје људе, водећи посао с љубављу, поштовањем и вером у оно што се преноси са колена на колено.

Са Марком смо разговарали у Београду, где се, како каже, увек враћа са посебним осећањем. У разговору за Огледало српско, поделио је своју животну филозофију, пут од студента до домаћина, и размишљања која могу бити светло путоказ многим младим људима.

Марко, одрасли сте у породици која је препознатљива у Будви. Какво је било ваше детињство?

– Моје дјетињство било је испуњено љубављу и радом. Родитељи су нас од малена учили да се ништа не подразумијева – ни успјех, ни поштовање, ни ‘леба на столу. Живјели смо обично, али смо знали што нам је породица – темељ свега. И љубав, али и одговорност.

Школовали сте се у Београду, на Универзитету МБ. Зашто сте изабрали Србију?

– Србија ми је била природан избор. И културно и емотивно. Београд ме је примио к’о свог. На Универзитету МБ сам добио не само знање, него и ширу слику – о послу, одговорности, и како се ваља односит према људима. Ту сам зрио, и као човјек и као неко ко ће сутра водит посао.

Данас сте у породичном послу, у ресторану „Tropico“. Како изгледа тај прелаз из студентских дана у улогу домаћина?

– Искрено да ти кажем, није било ни мало лако. Људи често мисле да кад се вратиш у породични посао, све иде само по себи. Али баш зато што је породичан – мораш бит још одговорнији. Не носим презиме као неку погодност, него као обавезу. Радим с људима сваки дан, на лицу мјеста. Уложио сам пуно труда да модернизујем пословање, али да не изгубимо оно најважније – душу. Наћи ту мјеру између новог и старог је најтеже, али вриједи највише.

Шта вас води у томе што радите?

– Породица. Моја жена, моје двоје ђеце. И поштовање према ономе што су моји родитељи изградили. Мени је част што могу наставит оно што је почело прије више од тридесет година. Али то није „моје“ – то је наше. И сваки дан радим као да сам тек почео.

У времену кад многи млади одлазе, ви сте се вратили. Зашто?

– Зато што не треба баш сви да одемо. Неко мора и да остане – да чува кућу, да дочека, да гради. Ја сам одлучио да моја ђеца одрастају у дому који има коријен. И вјерујем да човјек може направит нешто вриједно ђе год био – ако зна зашто то ради.


Откријте „Tropico“ – будвански кутак за уживање и одмор

Ако путујете у Будву, свратите у ресторан Tropico – породично место на самој Словенској обали, где вас чека домаћинска атмосфера, мирис мора и укус праве кухиње.

А ако тражите мир и смештај са душом, резервишите собу у хотелу Central у срцу Будве, на корак од плаже.


Шта бисте поручили младима који желе да се баве бизнисом, али немају стрпљења?

– Прво, нека граде себе. Никакав посао не вриједи ако човјек не зна ко је и што носи у себи. Друго, не тражите пречице. Ствари што вриједе и што трају, не долазе преко ноћи. И треће, поштујте људе. Углед, образ, однос према радницима и гостима – све то се врати, баш онда кад најмање очекујеш.

Каква вам је визија за Tropico у будућности?

Жеља ми је да Tropico остане мјесто ђе људи долазе због укуса, а враћају се због душе. Да једног дана, ако моја ђеца буду хтјела, наставе ту причу. Знате како – све може да се модернизује. Али срце не смије да се претвори у машину. Људски однос, то је оно што нас издваја. И то не смијемо изгубит.

И за крај – шта је за вас успех?

Успјех је кад моја дјеца легну мирно да спавају. Кад ми жена каже: „Добро је што смо ту.“ Кад моји виде да њихов труд није био узалудан. И кад ми гост погледа у очи и каже: „Хвала вам, лијепо је овђе.“ За мене је то све што ми треба.


Закључак

Марко Франета није бизнисмен у класичном смислу те речи. Он је, пре свега, човек на добром гласу, домаћин, и неко ко сведочи да вредности нису старомодне – већ вечне.

Између обале Јадрана и београдских улица, између породичног завичаја и универзитетског знања, Марко гради мост – тих, чврст и топао. Баш као и Tropico. Не као егзотичан бренд, већ као кућа у којој се добродошлица осећа, а рад види.

У времену површности – једна дубока прича. У времену буке – један миран човек.

Фото: приватна архива Марко Франета

Аутор: Иван Илић

Слична вест

Intervju Marko Šćepanović

Марко Шћепановић: Саборност Срба је основа за јачу и напреднију Србију

Марко Шћепановић, саветник потпредседника Владе и министра унутрашњих послова у Влади Републике Србије, задужен за …

претплатити се
Обавести о
guest
0 Коментари
Најновији
Старији Са највише подршке
Inline Feedbacks
Види све коментаре