Проф. др Миле Самарџић, председник Надзорног одбора Спортског друштва Црвена Звезда

Повезивање српског народа у расејању, одржавање међусобних веза и орјентација ка матици Србији представља институционални изазов и задатак, који борећи се за наше боје, на терену најбоље спроводе наши спортисти. Често се чује да су управо они најбољи амбасадори наше земље, то не чуди јер они испод једне заставе и остварених резултата огрћу славом и поносом читав српски свет. Управо о утицају спорта на интеграцију нашег становништва разговарали смо са проф. др Милетом Самарџићем, председником Надзорног одбора Спортског друштва „Црвена Звезда“.

Спортско друштво „Црвена Звезда“ чини велики број клубова, како данас изгледа Звездина породица?

Данас велика Звездина породица броји 36 клубова у различитим спортовима. Навијачи Звезде ма где год да живе и раде неизоставни су део велике Звездине породице, који подржавају и бодре, како велике тако и мале клубове на спортским догађајима не само у Србији већ и широм света. Такође, треба одати захвалност спонзорима, који су помагали и сада помажу Спортско друштво „Црвена Звезда“, као и појединачне клубове у оквиру Звездине породице.

Спортско друштво „Црвена Звезда“ изнедрила је велика и успешна имена спортских радника и спортиста, која су на најбољи могући начин представљала и даље представљају не само „Црвену Звезду“ већ и Србију у свету. Каква је њихова улога у промоцији спорта и повезивању српског народа у расејању?

Наши спортски радници и спортисти су међу цењенијим широм света, могли би се назвати и спортским амбасадрорима, који раде кроз такозвану „спортску дипломатију“ и шире позитиван имиџ не само Спортског друштва „Црвена Звезда“ већ и Србије широм планете.

Спорт је генерално најјача индустрија српске нације, кроз спорт се најбоље презентујемо свету, а то показују постигнути резултати и популарност наших спортиста, спортских радника и клубова. Фудбалери, кошаркаши, ватерполисти, одбојкаши и џудисти на најбољи могући начин презентују „Црвену Звезду“, али и Србију и српски спорт. Спортско друштво „Црвена Звезда“ кроз своје успехе ствара врхунске спортисте, који су достојни да представљају Србију у различитим спортским дисциплинама у оквиру репрезентативног спорта.

Спорт је једна од спона између матице и расејања. Када се спомене „Црвена Звезда“ међу Србима у расејању, неизоставне су емоције, она је својеврсни симбол за успех. Како Ви видите улогу спорта, а пре свега спортског друштва „Црвена Звезда“ у повезивању и очувању веза Срба у расејању и матичне државе?

Ту улогу и зхавалност пре свега треба приписати навијачима „Црвене Звезде“ од Чикага па до Сиднеја, а и широм региона, који се окупљају око црвено-белог дреса. Поред њихове подршке клубовима Спортског друштва „Црвена Звезда“ на међународним и домаћим утакмицама, значајно је и то да се навијачи „Црвене Звезде“ у расејању окупљају, друже и бодре наше клубове, негују пријатељства и љубав посвећену „Црвеној Звезиди“. Њихову љубав према црвено-белој боји преносе и на своју децу. То је важно за очување идентитета, јер је то један од начина стварања осећаја припадности српском народу кроз спорт. Не смемо заборавити да армија навијача „Црвене Звезде“ спроводи хуманитарне акције и помаже наш народ на Косову и Метохији, али и у региону заједно са нашим спортистима. Спортско друштво „Црвена Звезда“ је друштво са највећим бројем навијача у расејању.

Навијачи „Црвене Звезде“ имају обичај да кажу да су стубови српске државе „Црква, Војска и Црвена Звезда“. Прича о спортском друштву „Црвена Звезда“ почиње фебруара давне 1945. године, када су се омладинци, чланови Уједињеног савеза антифашистичке омладине Србије, започели припреме за оснивачку скупштину једног омладинског фискултурног друштва, са циљем да буде састављено од разних спортских секција. Оснивачи су дуго дискутовали о томе које би име било добро дати новом спортском колективу. Кумови су били Слободан Ћосић и Зоран Жујовић. „Младост“ или „Ударник“, „Торпедо“ или „Динамо“, можда „Локомотива“ …И коначно, „Звезда“. Не. „Црвена звезда“!

У великој дворани старог ДИФ-а у Делиградској 27, 4. марта 1945. године званично је основано Омладинско фискултурно друштво „Црвена звезда“. Одређене су и боје: црвено-плаво-бело са белом петокраком звездом на црвеној мајици – дресу.

Тог поподнева остварена је и прва спортска победа. Фудбалери Црвене звезде играли су против екипе Првог батаљона Друге бригаде КНОЈ-а и славили са 3:0. Утакмица је одиграна на игралишту „Студента“ пред 3.000 гледалаца. Поред фудбалске, Друштво је имало још седам секција: кошаркашку, стоно-тениску, шаховску, пливачку, атлетску, одбојкашку и веслачку. Фудбалерима и атлетичарима припао је терен С. К. Југославије, кошаркаши и одбојкаши добили су терене боб-клуба на малом Калемегдану, веслачи и пливачи зграду на Ади Циганлији.

Одлучено је да просторије Друштва буду у улици Краља Милутина 2, у једној соби Градског одбора УСАОС-а. За првог председника је изабран Ђорђе Паљић, за потпредседнике Зоран Жујовић и Слободан Ћосић, за секретара Љубиша Секулић, за благајника Душан Богдановић, за економа Предраг Ђајић.

Позив на упис у спортски клуб Црвена звезда објавио је дневни лист „Политика“ 7. марта 1945. године. Остало је – историја… Звезда је рођена!

Како привреда и економија утичу на развој спорта у Србији?

Сада, захваљујући привредној стабилизацији и економском јачању државе Србије, имамо ситуацију да држава улаже у спорт и спортисте, развој неопходне инфраструктуре за одржавање такмичења и припрему спортиста. Треба напоменути да је држава Србија током претходних година издвојила значјна средства за улагање у инфраструктуру, која је била добрим делом технолошки превазиђена. Данас се граде нови али и реновирају већ постојећи стадиони и спортски објекти, који су неопходни за даљи развој спорта у Србији. То је важно не само за професионалне спортисте већ и за друштво у целини, јер се на тај начин грађанма пружа могућност да се у најмодернијим спортским објектима баве рекреативним спортом. И то све захваљујући држави и председнику Србије господину Александру Вучићу, који имају јасну свест о значају спорта. Тамо где је јака привреда и јака економија има могућности за улагање у спорт.

Аутор: Дејана Смољановић