Пољопривреда – Заборављен стуб државе Србије

Како и зашто?

Пољопривреда, односно аграрна привреда, представља једну од основних индустрија – СТУБОВА, „хране“ једну државу. Mеђутим, оно што данас сматрамо пољопривредом, кроз векове, деценије, па и године, мењало се и прилагођавало, пре свега према технолошком развоју и повећавању броја становника на планети. Пре самог почетка, битно јe имати у виду да „пољопривреда“ има заједничко име за гране привреде које су јој компатибилне па срећемо:

• Биљну производњу – земљорадњу, воћарство и виноградарство,
• Сточарску производњу – (овчарство, говедарство, пчеларство, рибарство и др.),
• Шумарство.

Од вола до Џон дира!

Од Берлинског конгреса и стицања независности Србије 1878. године увелико оштримо раонике упрежемо волове и преузимамо место главног стуба развоја привреде државе Србије.

Још увек значајан фонд необрађеног земљишта био је основица изразито екстензивном сточарству, док се развој земљорадње темељио на широкој власничкој основи над ситним и средњим земљишним поседима. Добијањем аутономије 1830. године, а потом укидањем феудалних односа 1833. године и ступањем на снагу Закона о повраћају земаља 1839. године, којим је завршен процес стицања потпуног права својине над земљом, створени су услови за несметани развој пољопривредне производње, који је започео паралелно са првим корацима у развоју индустрије. Прекретницу у аграрној политици представља формирање Посебног одељења за земљорадњу и сточарство при Министарству народне привреде 1883. године, које је преузело бригу о развоју пољопривреде од Економског одељења Министарства финансија. На овај начин се уводи све већа контрола и интервенција државе у пољопривреди.

Тако су почетком 20. века у Србији радиле пољопривредне школе у Краљеву, Букову и Шапцу, а у периоду од 1882. до 1908. године установљено је осам пољопривредних станица и 75 расадника.

Крај 19. века представља и време рађања српског земљорадничког задругарства. Оснивање прве земљорадничке задруге 1894. године у селу Вранову крај Смедерева означило је почетак периода интензивног удруживања на селу захваљујући коме ће до 1908. године у Србији бити активне 654 земљорадничке задруге са 26.616 чланова и капиталом од 2.409.048 динара.

Шта нам доноси будућност?

Савремена пољопривреда је директно ослоњена на технолошки развој машина са што мањом употребом човека као основног средства за рад.

Да ли је то исправан пут развоја, сазнаћемо од наших унука. Такође, развојем свести унутар самих машина доводимо у питање и наше постојање, живимо у ери експанзије вештачке интелигенције, савремених машина и технике. Али и употребом истих површина наших очева, деда, прадеда, чукундеда, који су све то обрађивали ралом и воловимa.

Дакле поставља се питање?

Да ли смо ми заиста у 2023. години остварили технолошки напредак и иновативност у области производње машина, опреме и да ли смо у довољној мери применили иновативност у области пољопривредне производње?

За портал „Огледало српско“ дипл. инж. Станко Симовић, Саветодавна агенција АГРОНОМ СОС. У случају да имате било какве недоумице у вези са засадом, избором садница и земљишта, одржавањем већ постојећих засада, наводњавањем и неговањем засада будите слободни да нас контактирате и неко из нашег стручног тима ће Вам се обратити у најкраћем могућем року. Кликом на ОВДЕ закажите консултације. Посетите наш сајт www.agronoms.rs .