Ђедовић Хандановић: Србија регионални лидер у реформама у 2023, настављамо да унапређујемо енергетски сектор

У последње две године у српској енергетици урађено је више него икада и то је реалност са аспекта стабилности снабдевања и заштите животне средине. Наставићемо да спроводимо реформе и унапређујемо енергетски сектор како бисмо осигурали енергетску независност, већу енергетску безбедност и подршку транзицији ка чистим изворима енергије, рекла је данас министарка рударства и енергетике Дубравка Ђедовић Хандановић.

„Енергетска заједница означила је Србију као лидера у спровођењу реформи у  2023. години, у којој смо остварили смо највећи напредак од свих уговорних страна, са  више од 63 одсто испуњених обавеза. Што се тиче декарбонизације енергетских сектора, учинак Србије у вези са енергетском ефикасношћу био је 79 одсто, са обновљивим изворима енергије 63 одсто и управљањем 61 одсто, што су највиши резултати у Енергетској заједници. То је још једна потврда великог посла који је урађен у енергетици и конкретним корацима којима Србија реализује своје циљеве и обавезе у вези са климатски неутралном будућношћу“, рекла је министарка на седници скупштинског Одбора за привреду, регионални развој, трговину, туризам и енергетику, којој је присуствовао директор Секретаријата Енергетске заједнице Артур Лорковски.

Нагласила је да је резултат првих спроведених аукција за тржишне премије за ОИЕ више од милијарду евра у девет зелених електрана, капацитета већег од 700 МW, од којих ће шест бити на мрежи већ ове године, као и двоструко нижа цена електричне енергије која је остварена овим процесом у том тренутку. „У другом кругу аукција, ове године понудићемо капацитет од око 400 МW, што ће зависити од анализа које тек треба да спроведемо. Ове недеље се отвара и ветропарк „Кривача“ који је изграђен без подстицаја, што показује да смо направили добар регулаторни оквир и амбијент за инвестиције“, рекла је Ђедовић Хандановић.

Према њеним речима, следеће године на мрежи ће се наћи прва ветроелектрана у власништву ЕПС, ветропарк Костолац капацитета 66 MW, а у наредних неколико година кроз стратешко партнерство биће изграђен и 1 GW самобалансирајућих соларних електрана, који ће бити у власништву ЕПС-а. „Извесно је да ћемо у овој години готово завршити израду техничке документације за пројекат РХЕ Бистрица, што ће омогућити почетак припремних радова у следећој години. Влада Јапана је стала иза пројекта,а Јапанска агенција за међународну сарадњу (JICA) формализовала је одлуку да учествује у пројекту, што је доказ да смо га припремили на здравим основама, имајући у виду да је ово међународна финансијска институција која има најповољније услове за нас“, навела је она.

Подсетила је да је крајем априла пуштено у рад постројење за одсумпоравање димних гасова у ТЕНТ А, вредности 215 милиона евра, које је највећи еколошки пројекат у некој термоелектрани у Европи, а трећи у свету. „Следеће године пустићемо у рад исто постројење у ТЕНТ Б, које је тренутно на 75 одсто завршетка пројекта. Тиме ћемо ставити тачку на питање емисија штетних гасова на ЕПС-овим великим блоковима у ТЕНТ-у и Костолцу који производе више од 90 одсто струје из термоелектрана и на које можемо да се ослањамо док не уведемо више ОИЕ“, рекла је Ђедовић Хандановић.

Додала је и да је прошле године око 10.000 домаћинстава повећало своју енергетску ефикасност уз подршку државе, а да ће ове недеље потписати нове уговоре са 137 јединица локлане самоуправе за нове подстицаје. „Субвенције ће покривати и до 65 одсто пројекта, док ће за енергетски угрожене купце и оне који немају довољно средстава, оне ће ићи и до 90 одсто, што је новина на овом јавном позиву“, навела је министарка.

Када је реч о тржишту електричне енергије и интеграцији, како је навела, Србија је испунила 83 одсто својих обавеза и једини је партнер на Западном Балкану који има функционално и тржиште дан унапред и унутардневно тржиште. У погледу енергетске безбедности, Србија је такође најбоља међу уговорним странама Енергетске заједнице и за нафту њен учинак износи 58 одсто, а за електричну енергију 80 одсто, колика је такође и усклађеност у смислу поступања надлежних органа, додала је министарка.

Ђедовић Хандановић је навела да ће до краја године бити завршени резервоари нафте у Смедереву, што је веома важно за стабилност снабдевања нафтом и подизање обавезних резерви овог енергента.

У вези са регулаторним оквиром министарка је навела да ће Интегрисани национални енергетски и климатски план Влада усвојити у што краћем року, као и да се припремају нове измене Закона о енергетици.