Фонд и библиотека српске дијаспоре

Са око 4 милиона Срба и њихових потомака у расејању, Србија и српски народ спадају у земље и нације са најбројнијим расејањем у релативном смислу. Њих има у земљама свих континената и свих цивилизација. Нема сумње да је њихов допринос срединама у којима живе и раде веома значајан у сваком погледу – од привреде преко науке и културе до политике и ширења разумевања и солидарности. Многи од Срба у расејању и њихових потомака својим достигнућима у области науке и културе дали су и настављају да дају тако високе доприносе од којих су неки постали обележја највећих домета људскога ума. Такви су, на пример, Никола Тесла, Михаило Пупин и други. 

Фонд дијаспора за матицу израстао је као национална, хуманитарна организација трајног значаја, из далеко шире организације коју је симболизовало оснивање Савета Сабора матице и расејања 1999. године. Фонд дијаспора за матицу је иницирао и оснивање Фондације за стипендирање талената из математике и техничких наука „Сања Миленковић“ која је понела име по Сањи Миленковић. ученици Математичке гимназије у Београду, погинуле 30. маја 1999. године на мосту преко Велике Мораве код Варварина, услед бомбардовања авиона НАТО. 

Фонд је, у складу са својим статутом, уложио у обнову и развој Србије, Црне Горе и Републике Српске преко 10 милиона евра и наставља своју хуманитарну делатност и у савременим условима. Поред хуманитарне делатности, Фонд, зависно од расположивих средстава, улаже и у пројекте од значаја за очување српског националног, културног и духовног идентитета. У том смислу више пута је помогао вредна издања књига Српске књижевне задруге, Вукове задужбине, Београдског форума и других угледних издавача. Чинио је то, превасходно водећи рачуна о потребама младих нараштаја како у матици, тако и у српском расејању. 

Одржавао је и наставља да одржава контакте са интелектуалцима, књижевницима и уметницима из српског расејања. Захваљујући томе, Фонд је стекао драгоцени увид у интелектуално стваралаштво Срба у расејању. Током дугогодишњег рада Фонд је добио на поклон или прибавио значајан број књижевних и других вредних дела аутора из српског расејања. Паралелно, Фонд је издао више књига, зборника и публикација о везама матице и српског расејања. Из тих активности родила се идеја о оснивању библиотеке српског расејања као јединствене националне, културне институције. Циљ је да се у ту библиотеку стекне највећи број, ако не сва дела аутора из српског расејања, било ког жанра, као и дела аутора из матице која се директније тичу свеукупних односа матице и расејања. Засад су таква дела присутна у јавним или приватним библиотекама, у мањој или већој мери. Библиотека српског расејања ће бити једина културно истраживачка институција у којој би се налазила дела из најширег миљеа односа матице и расејања. Библиотека ће у будућности обезбедити и одговарајућу документацију о српском расејању, о историји, узроцима, последицама али и резултатима процеса исељавања и да буде место систематског праћења и изучавања овог комплексног сегмента српског националног, културног и духовног битисања. У наредном периоду било би неопходно да се обезбеде адекватне просторије, опрема и средства за прибављање књига и публикација. 

Значајан импулс развоју ове идеје дала је Управа за сарадњу с дијаспором и Србима у региону Министарства спољних послова Републике Србије, која је на челу са директором Арноом Гујоном препознала значај ове идеје и путем пројекта финансијски подржала развој дигиталне базе и најширу промоцију ове идеје. Дигитална платформа на којој се месецима ради, као и почетни уноси у базу као резултат рада волонтера и истраживача на пројекту, биће у наредним данима представљени јавности. Најдубље се захваљујем испред Фонда Управи за сарадњу с дијаспором и Србима у региону и директору Арноу Гујону и верујем у даљи успешан наставак сарадње. 

Живадин Јовановић,
Директор Фонда дијаспора за матицу