Желели смо да се упознамо са програмамом „Тачка повратка“, зато смо и разговарали са директором програма Иваном Бркљачем. По нашем мишљењу овај програм представља један нов приступ у односу матице и дијаспоре. Важно је да подржимо сваку инцијативу, која доприноси изградњи поверења и умрежавања, а радује нас и чињеница да млади посвећују пажњу овом важном питању.
Ко су оснивачи „Тачке повратка“, када и где се родила идеја и шта представља пројекат?
-Идеја „Тачке повратка“ родила се на првој конференцији „Таленти на окупу“ у децембру 2018. године када је препозната потреба боље организоване комуникације са високообразованом дијаспором и повезивањем наших локалних и међународних талената. Оснивачи програма су организација „Српски предузетници“ из Сан Франциска и Научно-технолошки парк Београд, а тим блиско сарађује са платформом Србија Ствара, Владом Републике Србије и Програмом Уједињених нација за развој и предано ради на промоцији циркуларне миграције, повезивању дијаспоре и Србије на активностима које олакшавају повратак.
Која је мисија и који су циљеви „Тачке повратка“?
-Мисија „Тачке повратка“ је да умрежавањем и програмима успостави мост поверења између дијаспоре и Србије, стварајући једно шире, отворено српско друштво засновано на размени знања и искуства. Циљеви организације обухватају повезивање локалних партнера из јавног и приватног сектора са иницијативама дијаспоре и појединаца кроз програме који су усредсређени на сарадњу и иновације, уз изградњу мреже. Такође, фокусирани смо и на препознавање повратника и чланова дијаспоре који стварају, истражују, доприносе друштву у Србији али и на идентификовање регулаторних препрека за повратак и сарадњу са дијаспором и повратницима ради формулисања измена постојећих решења и утицај на измену политика које се тичу повратка.
-Подржавамо напоре и иницијативе да се Србија представи као дестинација за потенцијална улагања дијаспоре и повратника кроз пружање релевантних информација о приликама и повезивање заинтересованих појединаца и организација са локалним партнерима. У комуникационом смислу, усредсређени смо на промоцију успешних примера повратника, организација дијаспоре, компанија и појединаца који су у сарадњи са локалним талентима и приликама уложили у развој друштва, науке и привреде у Србији.
Да ли можете да нам кажете више о пројектима „Ради од куће“ и „Водич за повратнике“?
-Програм Ради од куће осмислили смо још 2020. године са идејом да нашим држављанима који живе и раде у иностранству, а који су услед КОВИД кризе добили могућност да раде ван канцеларије – да рад од куће буде рад из Србије. Кључни циљ је био да приближимо све предности рада из Србије, и привучемо појединце који су могли да у неком периоду буду дигитални номади да проведу неколико месеци у својој земљи.
–Водичи за повратнике настали су као производ дугог процеса анализе потреба повратника и дијаспоре да се на један савремен начин приближе све оне теме које су битне за доношење одлуке о повратку. Од информација како се вратити у Србију са кућним љубимцем до тога шта је неопходно за пријаву боравка или добијање нових личних докумената, Водичи су ту да пруже прави увид у процедуре и кораке које треба предузети да би се успешно завршио неки административни, лични или пословни процес.
Поред пројеката које спроводите, „Тачка повратка“ стоји и на располагању нашој дијаспори, да ли можете да нам кажете нешто више о програмима које нудите?
-Програми умрежавања дијаспоре са Србијом су у 2021. години добили на посебном значају јер смо имали прилике да организујемо и посету Њујорку у октобру и учествујемо на Српској филантропској гала вечери али и будемо домаћини једног догађаја у САД који имао за циљ да се људи упознају и повежу. У децембру ћемо се представити нашој дијаспори у Емиратима у оквиру ЕКСПО изложбе на Павиљону Србије а настављамо и са свим редовним активностима помагања повратницима да се лакше врате у земљу. Поред тога, одржали и смо и серију онлајн догађаја повезивања путем AirMeet платформе са којима настављамо и у 2022. години, а у плану су и нове активности на свим пољима за наредни период.
Да ли можемо говорити о оствареним резултатима и у чему се они огледају?
-Тачка повратка је активно комуницирала са више од 6.000 људи у претходних 20 месеци – почев од КОВИД кризе и хуманитарних летова са којима смо помагали до помоћи најуспешнијим нашим држављанима да се врате и стварају у Србији. Примера ради, један од првих појединаца са којим смо остварили контакт и помогли приликом повратка са признавањем дипломе доктора наука стечене у САД, др Мирослав Кочић, археолог, данас води налазиште Винча – Бело брдо и припрема терен за промену светских уџбеника са најновијим открићима из винчанске културе. У току 2021. године спровели смо и успешно вакцинисање дијаспоре у сарадњи са Канцеларијом за ИТ и е-Управу, обезбедивши нашим држављанима који живе у иностранству да у оквиру унапред заказаног, посебног термина приме неку од регистрованих вакцина, и на исти начин приме и ревакцину три недеље касније. Уз промовисање свих измена царинских прописа и пореских бенефиција за запошљавање повратника, на сајту Тачке повратка могу се пратити и огласи за посао за лица која имају интернационално искуство – намењена повратницима – а коју је тим развио у сарадњи са компанијом Послови.Инфостуд.
Бавити се овако важним питањем са собом носи и одговорност, какав је поглед и оцена дијаспоре на ваш рад?
-Утисци од појединаца са којима смо имали комуникацију и којима смо помогли са информацијама које су од значаја за повратак су одлични, а ако се погледају коментари на садржај који стварамо, примера ради за подкаст Тачка повратка где делимо успешне повратничке приче – чини нам се да дијаспора реагује веома позитивно. Верујемо да ће 2022. година да отвори нове дијалоге баш на ову тему и да ћемо моћи да са вама поделимо још више утисака на активности које су у припреми.
Како видите будућност и могућности за унапређење односа између матице и дијаспоре и на којим пољима?
-Наша дијаспора је заправо веома фрагментисана, па је можда један од кључних изазова које имамо да повежемо и унапредимо постојеће везе, како хоризонтално тако и вертикално и да дозволимо организацијама и појединцима које до сада нису комуницирале да имају потенцијал за сарадњу и развијање заједничких пројеката, пословних подухвата и друштвено-корисних иницијатива. Улога својеврсног моста између тих мањих острва се самим тим намеће као једна од суштинских за цео тим и организацију.
Научно-технолошки паркови су стуб развоја Србије. Како ви видите ово питање и како дијаспора може да допринесе развоју Србије?
-Сведоци смо да чак и мање компаније које се не баве ИТ сектором морају у неку руку да буду дигиталне и присутне на онлајн тржишту па је подршка не само младим стартаповима већ и постојећим привредним друштвима кључна. Научно-технолошки паркови у том смислу имају круцијалну улогу да стварају иновативне екосистеме подршке и буду повезница између стручњака који могу да буду ментори за младе предузетнике и младих иноватора. Како је Научно-технолошки парк Београд један од оснивача „Тачке повратка“ , јасно је да се на дијаспору гледа као потенцијал за развој и оснаживање међународне сарадње, уз подршку да се на локалном тржишту развијају пројекти који су од ширег друштвеног значаја.
Аутор: Биљана Продановић