Фото: приватна архива/Тачка повратка

Иван Бркљач: „Тачкa повратка“

Желели смо да се упознамо са програмамом „Тачка повратка“, зато смо и разговарали са директором програма Иваном Бркљачем. По нашем мишљењу овај програм представља један нов приступ у односу матице и дијаспоре. Важно је да подржимо сваку инцијативу, која доприноси изградњи поверења и умрежавања, а радује нас и чињеница да млади посвећују пажњу овом важном питању.

Ко су оснивачи „Тачке повратка“, када и где се родила идеја и шта представља пројекат?

-Идеја „Тачке повратка“ родила се на првој конференцији „Таленти на окупу“ у децембру 2018. године када је препозната потреба боље организоване комуникације са високообразованом дијаспором и повезивањем наших локалних и међународних талената. Оснивачи програма су организација „Српски предузетници“ из Сан Франциска и Научно-технолошки парк Београд, а тим блиско сарађује са платформом Србија Ствара, Владом Републике Србије и Програмом Уједињених нација за развој и предано ради на промоцији циркуларне миграције, повезивању дијаспоре и Србије на активностима које олакшавају повратак.

Која је мисија и који су циљеви „Тачке повратка“?

-Мисија „Тачке повратка“ је да умрежавањем и програмима успостави мост поверења између дијаспоре и Србије, стварајући једно шире, отворено српско друштво засновано на размени знања и искуства. Циљеви организације обухватају повезивање локалних партнера из јавног и приватног сектора са иницијативама дијаспоре и појединаца кроз програме који су усредсређени на сарадњу и иновације, уз изградњу мреже. Такође, фокусирани смо и на препознавање повратника и чланова дијаспоре који стварају, истражују, доприносе друштву у Србији али и на идентификовање регулаторних препрека за повратак и сарадњу са дијаспором и повратницима ради формулисања измена постојећих решења и утицај на измену политика које се тичу повратка.

-Подржавамо напоре и иницијативе да се Србија представи као дестинација за потенцијална улагања дијаспоре и повратника кроз пружање релевантних информација о приликама и повезивање заинтересованих појединаца и организација са локалним партнерима. У комуникационом смислу, усредсређени смо на промоцију успешних примера повратника, организација дијаспоре, компанија и појединаца који су у сарадњи са локалним талентима и приликама уложили у развој друштва, науке и привреде у Србији.

Да ли можете да нам кажете више о пројектима „Ради од куће“ и „Водич за повратнике“?

-Програм Ради од куће осмислили смо још 2020. године са идејом да нашим држављанима који живе и раде у иностранству, а који су услед КОВИД кризе добили могућност да раде ван канцеларије – да рад од куће буде рад из Србије. Кључни циљ је био да приближимо све предности рада из Србије, и привучемо појединце који су могли да у неком периоду буду дигитални номади да проведу неколико месеци у својој земљи.

Водичи за повратнике настали су као производ дугог процеса анализе потреба повратника и дијаспоре да се на један савремен начин приближе све оне теме које су битне за доношење одлуке о повратку. Од информација како се вратити у Србију са кућним љубимцем до тога шта је неопходно за пријаву боравка или добијање нових личних докумената, Водичи су ту да пруже прави увид у процедуре и кораке које треба предузети да би се успешно завршио неки административни, лични или пословни процес.

Поред пројеката које спроводите, „Тачка повратка“ стоји и на располагању нашој дијаспори, да ли можете да нам кажете нешто више о програмима које нудите?

-Програми умрежавања дијаспоре са Србијом су у 2021. години добили на посебном значају јер смо имали прилике да организујемо и посету Њујорку у октобру и учествујемо на Српској филантропској гала вечери али и будемо домаћини једног догађаја у САД који имао за циљ да се људи упознају и повежу. У децембру ћемо се представити нашој дијаспори у Емиратима у оквиру ЕКСПО изложбе на Павиљону Србије а настављамо и са свим редовним активностима помагања повратницима да се лакше врате у земљу. Поред тога, одржали и смо и серију онлајн догађаја повезивања путем AirMeet платформе са којима настављамо и у 2022. години, а у плану су и нове активности на свим пољима за наредни период.

Иван Бркљач, директор

Да ли можемо говорити о оствареним резултатима и у чему се они огледају?

-Тачка повратка је активно комуницирала са више од 6.000 људи у претходних 20 месеци – почев од КОВИД кризе и хуманитарних летова са којима смо помагали до помоћи најуспешнијим нашим држављанима да се врате и стварају у Србији. Примера ради, један од првих појединаца са којим смо остварили контакт и помогли приликом повратка са признавањем дипломе доктора наука стечене у САД, др Мирослав Кочић, археолог, данас води налазиште Винча – Бело брдо и припрема терен за промену светских уџбеника са најновијим открићима из винчанске културе. У току 2021. године спровели смо и успешно вакцинисање дијаспоре у сарадњи са Канцеларијом за ИТ и е-Управу, обезбедивши нашим држављанима који живе у иностранству да у оквиру унапред заказаног, посебног термина приме неку од регистрованих вакцина, и на исти начин приме и ревакцину три недеље касније. Уз промовисање свих измена царинских прописа и пореских бенефиција за запошљавање повратника, на сајту Тачке повратка могу се пратити и огласи за посао за лица која имају интернационално искуство – намењена повратницима – а коју је тим развио у сарадњи са компанијом Послови.Инфостуд.

Бавити се овако важним питањем са собом носи и одговорност, какав је поглед и оцена дијаспоре на ваш рад?

-Утисци од појединаца са којима смо имали комуникацију и којима смо помогли са информацијама које су од значаја за повратак су одлични, а ако се погледају коментари на садржај који стварамо, примера ради за подкаст Тачка повратка где делимо успешне повратничке приче – чини нам се да дијаспора реагује веома позитивно. Верујемо да ће 2022. година да отвори нове дијалоге баш на ову тему и да ћемо моћи да са вама поделимо још више утисака на активности које су у припреми.

Фото: приватна архива/Тачка повратка

Како видите будућност и могућности за унапређење односа између матице и дијаспоре и на којим пољима?

-Наша дијаспора је заправо веома фрагментисана, па је можда један од кључних изазова које имамо да повежемо и унапредимо постојеће везе, како хоризонтално тако и вертикално  и да дозволимо организацијама и појединцима које до сада нису комуницирале да имају потенцијал за сарадњу и развијање заједничких пројеката, пословних подухвата и друштвено-корисних иницијатива. Улога својеврсног моста између тих мањих острва се самим тим намеће као једна од суштинских за цео тим и организацију.

Научно-технолошки паркови су стуб развоја Србије. Како ви видите ово питање и како дијаспора може да допринесе развоју Србије?

-Сведоци смо да чак и мање компаније које се не баве ИТ сектором морају у неку руку да буду дигиталне и присутне на онлајн тржишту па је подршка не само младим стартаповима већ и постојећим привредним друштвима кључна. Научно-технолошки паркови у том смислу имају круцијалну улогу да стварају иновативне екосистеме подршке и буду повезница између стручњака који могу да буду ментори за младе предузетнике и младих иноватора. Како је Научно-технолошки парк Београд један од оснивача „Тачке повратка“ , јасно је да се на дијаспору гледа као потенцијал за развој и оснаживање међународне сарадње, уз подршку да се на локалном тржишту развијају пројекти који су од ширег друштвеног значаја.

Аутор: Биљана Продановић

Слична вест

Milos Simic predsednik Gradske opstine Rakovica

Милош Симић, председник Градске општине Раковица

Oве године од 17 до 21. септембра одржана је по шести пут традиционална манифестација „Пут …

guest
0 Коментари
Inline Feedbacks
Види све коментаре