Иван Илић, председник Удружења грађана „МОСТ матице и дијаспоре“

У светлу најновијих дешавања и актуелних тема, а која се тичу дијаспоре и Срба у региону, разговарали смо са Иваном Илићем, председником дружења грађана „МОСТ матице и дијаспоре“.

Скупштина дијаспоре једна од тема прве седнице скупштинског Одбора за дијаспору и Србе у региону. Како видите ово питање?

На последњој седници Одбора за дијаспору и Србе у региону могли смо да чујемо више иницијатива али и актуелних тема. Оно што лично сматрам да је добро, јесте да се питање рада Скупштине дијаспоре ставља на дневни ред, последња седница одржана je 2013. године. Закон о дијаспори и Србима у региону јасно прецизира и ово питање. Међутим, уколико желимо да то сагледамо на начин да оно има своју практичну примену и да доприноси националним и државним интересима, морамо се запитати ко су представници дијаспоре у Скупштини дијаспоре, да ли они заиста репрезентују наш народ у земљи пријема из које долазе? Такође, мора се поставити и питање ко одлучује о избору делегата, представника конкретне земље пријема у Скупштину дијаспоре, знамо да Закон о дијаспори и Србима у региону јасно прецизира квоте делегата. Мишљења сам да су потребна нова решења у овој области, а пре свега у погледу институционалног повезивања дијаспоре, да заиста делегати имају легитимитет.

Како видите питање права гласа дијаспоре, али и учешћа дијаспоре у законодавној и извршној власти у матици?

Свакако да је питање права гласа важно питање. Сваки пунолетни грађанин Републике Србије има право гласа и то своје право може да оствари на бирачком месту, како у земљи тако и ван земље, онда када се одржавају избори. Не подржавам идеју да дијаспора априори треба да има загарантоване представнике у Скупштини Србије, јер управо Скупштина дијаспоре треба да буде тело дијаспоре, које ће имати своју функцију у решавњу потреба и проблема са којима се дијаспора сусреће. Важно је да јасно видимо како и на који начин да дијаспору укључимо и приближимо законодавној и извршној власти, не само у погледу решавања њихових проблема и потреба, већ да дијаспора преузме део одговорности за достизање националних и државних интереса. Такође, Законом о дијаспори и Србима у региону предвиђено је да Скупштина дијаспоре разматра питања у појединим областима од значаја за очување и јачање односа матичне државе и дијаспоре, кроз радна тела, а која укључују представнике министарстава надлежних за образовање, науку, културу, финансије, економију, спољне послове, унутрашње послове, одбрану и дијаспору и то је директна комуникација са извршном влашћу у матици.

Шта очекујете од рада скупштинског Одбора за дијаспору и Србе у региону?

Пре свега да покаже јединство, јер се Деклерацијом о проглашењу односа између отаџбине и расејања ово питање дефинише као питање од највећег државног и националног интереса. Верујем да ће остати по страни тачке које раздвајају и да ће народни посланици у овом Одбору показати да српски народ иде ка консензусу и саборности, јер нас геополитичке околности подсећају шта је то што треба да урадимо и куда треба да идемо. Надам се да ће се наставити добра пракса у погледу сарадње и подршке свим представницима нашег народа, како из региона тако и из дијаспоре.

Недавно смо добили мандатара за састав нове владе. У наредном периоду премијерка Ана Брнабић ће представити своје сараднике по ресорима. Да ли очекујете формирање Министарства за дијаспору и Србе у региону?

Не мислим да је данас важно питање да ли имамо или не Министарство за дијаспору и Србе у региону, већ шта ми стратешки желимо да урадимо. Када будемо знали где идемо, како ово питање желимо да уредимо и шта је то што је циљ у наредним деценијама, онда можемо анализирати и оценити да ли нама је потребно или сувишно Министарство дијаспоре и Срба у региону. Хајде прво да видимо шта желимо, па онда да говоримо о законској регулативи, а Министарство за дијаспору и Србе у региону може, а и не мора бити инструмент за достизање циљева.  

Аутор: С.С.