Локално планирање управљања миграцијама: У Јужној и Источној Србије за девет година број становника опао за 19%

Kомесаријат за избеглице и миграције (KИРС) и глобални програми Немачке развојне сарадње „Миграције и дијаспора“ и „Миграције за развој“ које у Србији спроводи ГИЗ, пружају подршку општинама Бор, Мајданпек и Неготин у изради Локалног Акционог Плана за управљање миграцијама (ЛАП).

Овим поводом, у просторијама ових општина у уторак и среду одржане су информативне сесије у циљу активног учешћа свих релевантних актера у локалној заједници који могу да дају подршку и допринос у области управљања миграцијама. На одржаним састанцима учествовали су представници општина, Националне службе за запошљавање и других релевантних институција попут представника Министарства унутрашњих послова и Црвеног крста.

„Теме састанака су и сарадња са дијаспором, затим тзв. уродњавање активности и политика и уређивање ирегуларних миграција“, наводи Даниела Kостадинова, пројектна менаџерка у ГИЗ-у, појашњавајући да активности обухватају обуку тимова у свакој локалној заједници који ће радити на изради ЛАП, док након обуке, следи консултантска подршка пројектном тиму.

Kостадинова наводи податке из Стратегије о економским миграцијама Републике Србије за период 2021 – 2027, која је, уз подршку програма „Миграције и дијаспора“ усвојена у јануару 2020. године, а који говоре да је у сеоским насељима Јужне и Источне Србије становништво за девет година смањено за 19%, што представља озбиљан проблем за даљи развој општина.

Такође, различита истраживања указују на то да се годишње из Србије исели 30.000-60.000 лица, а најновији извештај Светске Банке наводи да је из Србије у последње две деценије емигрирало 14% становништва.

Економске миграције, међутим, уколико се њима добро управља, имају значајне позитивне стране. Финансијске и филантропске дознаке дијаспоре, затим пренос знања, вештина и иновација стечених у иностранству, допринос економском расту матице кроз инвестиције и повезивање припадника дијаспоре са домаћом привредом, само су неке од њих. На стварању оваквог једног амбијента поменути програми Немачке развојне сарадње интензивно раде са својим имплементационим партнерима – Министарством за рад, запошљавање, борачка и социјална питања, Националном службом за запошљавање и KИРС-ом.

ЛАП, као стратешки и имплементациони документи локалних самоуправа, утврђују потребе различитих категорија миграната и предвиђају, између осталог, мере и активности локалне самоуправе. Они у фокусу имају теме које су од развојног значаја за локални ниво укључујући теме регуларних миграција, повратка и реинтеграције, односно свеукупног унапређења процеса управљања миграцијама. Поред овога, уочено је да постоји потреба за ревизијом старих и/или развојем нових ЛАП у већем броју јединица локалне самоуправе.

Инфосесије су једна у низу акција подршке Немачке владе у партнерству са KИРС-ом. Обезбеђена подршка спроводи се у 17 изабраних локалних самоуправа у општинама Поморавског, Севернобанатског, Зајечарског и Борског округа. Од почетка године одржане су инфосесије у Сокобањи, Бољевцу, Kладову, Ћуприји, Kањижи, Параћину, Kикинди, Kњажевцу, Сенти, Чоки, Новом Kнежевцу, Јагодини и Рековцу.

Kонсултантску подршку инфосесијама пружа Тимочки Омладински Центар – ТОЦ који креативним деловањем, иновативним приступом и партнерствима, доприноси одрживом развоју заједнице.

Огледало српско