Марко Ђурић: Сада, више него икада пре, Србија и српска дијаспора неопходне су једна другој

Данас, питање јачања веза матичне државе и дијаспоре, поред избора заузима централну тему у Србији. Узимајући у обзир бројност наше дијаспоре у Сједињеним Америчким Државама, њеног доприноса економском напретку матице, достизању највиших државних и националних интереса, разговарали смо са Њ.Е. изванредним и опуномоћеним амбасадором Републике Србије у Сједињеним Америчким Државама господином Марком Ђурићем о јачању односа матичне државе и дијаспоре.

Пре свега у име Удружења грађана „МОСТ матице и дијаспоре“, интернет портала „Огледало српско“ али и у своје лично име желим да се захвалим на издвојеном времену за најчитанији интернет портал који се бави дијаспором. 

Морам да се осврнем на Ваш рад у протеклом периоду, када говоримо о умрежавању наше дијаспоре у Сједињеним Америчким Државама, привлачењу инвестиција наше дијаспоре у матицу али и на неуморном раду у интересу Републике Србије и њених грађана.

Почетком године разговарaли смо о оствареним резултатима, умрежавању дијаспоре, потенцијалним инвестицијама дијаспоре у матицу и доприносу дијаспоре достизању највиших државних и националних интереса. Шта је до данас урађено на пољу јачања односа матичне државе и наше дијаспоре у Сједињеним Америчким Државама?

Фебруара ове године, на Конференцији српске дијаспоре у САД „Јачање веза“, првом оваквом догађају у Вашингтону после вишедеценијске паузе, нашем исељеништву обећао сам да преузимам одговорност да, мандатом који ми је поверен, сваке године наша Амбасада организује окупљање наших људи. То обећање испунили смо након само шест месеци, када смо, први пут у историји на америчком тлу, организовали конференцију „Косово и Метохија – Молитва за мир, стабилност и правду“. С поносом могу да кажем да смо једина амбасада у дипломатско-конзуларној мрежи Србије која је организовала посебан догађај за дијаспору овог обима посвећен питању наше јужне покрајине. Тог октобарског дана, у Вашингтон су се слили не само лидери Срба у Америци из пословне, академске и верске заједнице, представници америчког естаблишмента, лобисти, хуманитарци, већ и лидери Срба са Косова и Метохије, истакнути појединци, врхунски стручњаци у својим областима који су и нашој и америчкој јавности из прве руке предочили истински положај нашег народа на Косову и Метохији, и својеврсним апелом скренули пажњу на прогресивну ескалацију насиља, политичку и полицијску репресију, као и све неправде и непочинства која се над Србима свакодневно спроводе од стране Куртијевог режима.

Одјек Конференције био је изузетно снажан, не само профилом говорника и учесника, већ и послатим порукама и одржаним дискусијама. Управо се српско исељеништво у САД својим активним учешћем на обема конференцијама, а посебно на овој последњој, показало као одличан пример тога да је могуће окупити наше људе, мотивисати их на акцију и мобилисати око једног циља – и то горућег питања од суштинског политичког и егзистенцијалног значаја за нашу државу, и то у земљи каква је Америка. То је тај одлучујући допринос дијаспоре заштити и очувању интереса Србије и српског народа и ван географских граница наше земље.

Изузетно сам задовољан и кампањом „Узми српски пасош“, коју је наша Амбасада покренула уз подршку председника Вучића и Министарства спољних послова, и која је у пуном јеку на целој територији Америке. Оснажили смо сарадњу и са Америчком привредном комором, а у јуну месецу смо, кроз оснивање Америчко-српског пословног савета, отворили нова врата Србије не само америчким компанијама и инвестицијама, већ и омогућили нашим успешним пословним људима у САД да се повежу и са Србијом и међусобно.

Такође, пре само неколико недеља смо у Амбасади у Вашингтону нашим земљацима представили рад новоосноване Пупин иницијативе, једне нове, изванредне платформе за сарадњу Србије и САД вођене успешним, мотивисаним и способним младим људима, а у чијем ће даљем раду наше овдашње исељеништво имати кључну улогу. Наставак унапређења односа са дијаспором остаје један од главних приоритета у мом личном, као и раду целе Амбасаде у Вашингтону, али и других наших дипломатско-конзуларних представништава у САД. Свакако да постоји још тога што можемо да урадимо, нарочито имајући у виду да је рад са дијаспором, нажалост, у претходним деценијама био у великој мери занемариван, али веома сам задовољан досадашњим радом, новим поглављем које смо отворили у односима матице и дијаспоре, као и свим достигнућима у ове непуне три године. Наши резултати су заправо најбоља потврда тога да матица брине о својим људима у исељеништву и да смо ми, као њени званични представници овде у Америци, спремни и вољни да тај однос додатно ојачамо и пружимо подршку као снажан и поуздан канал за још бољу комуникацију српског друштва у домовини и овде у Америци.

У 2022. години из дијаспоре у Србију стигло је близу пет милијарди евра дознака. Општина Рековац припада IV категорији по развијености, а то конкретно значи да је БДП ове општине испод 60% у односу републички просек. Изражена је демографска регресија, према попису из 1948. године ова општина бројала је 28.101 становника, а према попису из 2022. године ова општина има 8.214 житеља. 

Како видите питање повратка дијаспоре у матицу и да ли је потребан један нов приступ у привлачењу инвестиција дијаспоре у општине попут Рековца? Да ли дијаспора на овај начин може да допринесе привредном и економском развоју неразвијених општина?

У претходних десет година, Србија је у потпуности трансформисала свој економски профил, афирмишући се као лидер у региону првенствено по привредном расту, привлачењу страних директних инвестиција и смањењу незапослености. Сви показатељи недвосмислено говоре да идемо у правом смеру, да напредујемо и политички, и економски и демократски, и да као држава постајемо све привлачније место за живот и рад. 

Одговорном државном политиком, наша отаџбина постала је окружење у којем су сви добродошли – странци, стране компаније и институције, а понајвише повратници и наша дијаспора – они су ти који сами треба да одлуче да ли желе да живе у Србији и да искористе све бенефите живота и рада у нашој земљи. Садејство државних органа и страних институција можда се на најбољи начин огледа кроз функционисање организације „Тачка повратка“, основане у сарадњи Владе Србије, УНДП програма и организација наше дијаспоре, са циљем подршке људима нашег порекла који желе да дођу или да се врате у земљу, да у Србији остваре пословни подухват или научну и стручну каријеру. 

Зато бих желео да и овим путем поново позовем наше исељенике у САД и другим деловима света да се врате у домовину или да је, ако ништа друго, барем туристички посете на 7, 10 или колико год дана, како би се и сами уверили у то ново лице Србије које смо, вођени председником Вучићем и нашом Владом, успели да створимо у последњој деценији. 

Када наши земљаци из Америке, директним летом наше „Ер Србије“ из Њујорка или Чикага, дођу у Београд, дочекаће их нови аеродром „Никола Тесла“, реновиран у складу са највишим европским и светским стандардима. На путу са аеродрома видеће Београд који није више онај Београд од пре неколико деценија, видеће велелепни „Београд на води“ као вотерфронт у равни оном у Чикагу.

Ако, на пример, из Београда пожеле да посете Нови Сад, тамо сада могу стићи за само 36 минута возом „Соко“, а ускоро ће и новом пругом моћи да продуже до Будимпеште, или да оду до Скопља за нешто више од два и по сата. Такође, уколико пожеле да посете манастир Жичу код Краљева, могу да бирају да ли ће до њега стићи новим аутопутем „Милош Велики“ или ће из Сурчина да полете и слете у Лађевце. Из Краљева ће, такође, ускоро моћи и да Моравским коридором брже стигну до Ниша, одакле са аеродрома „Константин Велики“ имају могућност да посете више од 20 европских дестинација.

Србија је данас земља добре инвестиционе климе, земља аутопутева и пруга, земља путничких и карго аеродрома, земља континуираног раста бруто домаћег производа, земља у коју се слива 65% укупних инвестиција у цео наш регион и земља која наставља да обнавља, јача и развија сваку област свог деловања – од економије, преко инфраструктуре до здравства. Постали смо земља у којој може да се ради и заради, земља која је заиста добро и привлачно место за живот и за младе и за старе, и која као таква, широм раширених руку, спремно чека све Србе и људе српског порекла да се у њу врате и заснују живот и бизнис. 

Да ли ћете се након избора залагати код председника Републике Србије и будућег мандатара, да Влада Србије добије Министарство дијаспоре?

Постоје бројни модалитети организације наше извршне власти када је у питању комуникација и сарадња матице са дијаспором. Међутим, питање организације неког државног органа, било да је у питању министарство, управа или канцеларија, јесте питање форме, а оно што наше државно руководство занима јесте суштина. Суштина је то да тај надлежни државни орган, како год се звао, има одређен довољан буџет, довољна финансијска средства за активности, а понајвише да има добар, стручан, образован и мотивисан кадар, како на свом челу тако и у свом саставу. 

Кроз постојање Управе за сарадњу с дијаспором и Србима у региону у саставу Министарства спољних послова отворена је сјајна могућност да се широка дипломатско-конзуларна мрежа коју наша земља има у свету употреби за што ефикаснији рад са дијаспором. Сматрам да је таквим решењем створена једна добра синергија у извршној грани власти у којој државни орган на нивоу Управе с једне стране задржава своју аутономију деловања у оквиру Министарства веће надлежности, а с друге стране користи разгранату мрежу од преко 100 представништава наше земље широм света за заштиту права и интереса наших држављана у иностранству, као и унапређивање односа Срба који живе у иностранству са матичном државом.

Користим прилику да похвалим рад, мотивисаност и пожртвованост директора Управе за дијаспору Арноа Гујона који је личним ангажовањем са нашим исељеницима у региону и у свету у њихов однос са и према отаџбини унео један нови жар и нови ентузијазам, вредно радећи и проносећи поруке о значају њихове улоге у представљању и промоцији Србије, као и њихових активности на очувању и јачању нашег националног и културног идентитета. Он као двојни држављанин Србије и Француске, земље наше савезнице у Првом светском рату, на специфичан начин представља симболичан мост сарадње матице и дијаспоре. Хвала му што, најпре као хуманитарац вођен алтруистичком жељом да помогне нашем народу на Косову и Метохији, а сада и као шеф Управе за дијаспору, инспирише и мотивише све нас да будемо још бољи, и служи за пример подједнако и странцима и Србима. 

Како и на који начин видите унапређење односа матице и дијаспоре кроз призму актуелних светских догађаја, који свакако оптерећују однос матице и дијаспоре?

Сведочимо, нажалост, једном изузетно тешком и изазовном времену на глобалном плану. Читав свет улетео је у озбиљну кризу активирањем жаришних тачака чије исходе није могуће предвидети, али ни немо посматрати јер се тичу читаве светске популације, општих хуманитарних питања и људских права. У таквим немилим околностима, наша земља показује и наставиће да показује издржљивост, стабилност и одговорност према свом народу ма где се он налазио, приоритетно заступајући своје државне и националне интересе. 

Сада, више него икада пре, Србија и српска дијаспора неопходне су једна другој, јер је од суштинског значаја очувати и неговати јединство нашег народа у оквиру и ван наших државних граница. Ако је некада у прошлости и било неразумевања између матице и дијаспоре, нарочито ове у САД, у овако тешким временима би то требало превазићи, заборавити на разлике и другачије ставове по неким питањима, већ се ујединити у тежњи да заштитимо и очувамо оно што је веће од свих нас – нашу једину Србију, наш народ, нашу историју, културу и традицију.

Сматрам да ћемо, настављањем досадашње државне политике председника Вучића и Владе, и њихове пуне подршке даљем јачању односа и комуникације Србије и наших људи расутих свуда по свету, оживотворити још снажнију синергију у годинама које долазе путем механизама као што су Министарство спољних послова и Управа за дијаспору, изградити још пуно мостова сарадње и створити услове за формирање јединственог мишљења и деловања државе и разних кровних удружења дијаспоре. Не могу довољно да нагласим значај и допринос наше дијаспоре у представљању позиција и разумевању Срба и Србије у оној држави у којој живе. Зато и овом приликом понављам апел који сам упутио људима српског порекла у САД на нашим конференцијама ове године да се још више ангажују и активирају, да се њихов глас гласније чује у срединама у којима живе, да се састају, разговарају и пишу својим конгресменима, сенаторима и изабраним представницима, и да баш они буду тај коридор путем којег ће Србија и српски народ повећати своје присуство на америчкој територији, и тај највећи ктитор и заштитник српских интереса у политички и економски најважнијој држави света.

Аутор: Иван Илић