Ненад Миленковић: Савез српског фолклора Швајцарске

Када бисмо поставили питање шта је то што нас повезује и спаја у расејању, што чува и негује нашу култуту и традицију на један посебан и леп начин? Вереоватно бисмо сви дошли до истог одговора и не бисмо погрешили када би одговорили, културно-уметничко друштво. Она окупљају наш народ и оно што је још важније, негују српски језик, културу и традицију. Како да матица упозна своју дијаспору, ако се о њој не прича и не пише?

„Огледало српско“ жели да се огледа кроз свако културно-уметничко друштво, да о њему пише и да од њих учи, како се чува и негује идентитет, како се промовишу особености српског народа у расејању. И није само то допринос једног културно-уметничког друштва српском народу које живи и ради у туђини. Њихов рад доприноси и зближавању култура и народа, промовишу свој народ на најлепши могући начин, кроз игру и песму. Тим поводом разговарали смо са Ненадом Миленковићем, председником Савеза српског фолклора Швајцарске, основаног давне 1994. године.

Колико чланова има Савез?

-Тренутно Савез окупља 21 фолклорно друштво и има око шест хиљада чланова. Морам нагласити да у Швајцарској постоји још фолклорних друштава српског народа, која нису у Савезу.

Какав је допринос Савеза српској заједници у Швајцарској?

-Рекао бих да је допринос Савеза српској заједници у Швајцарској, после Српске православне цркве, велик. Ми као Савез окупљамо значајан број српског народа. Кроз манифестације које организујемо трудимо се да повезујемо наш народ, да размењујемо искуства и стичемо нова знања. Рекао бих да је за српску заједницу у Швајцарској српски фолклор чувар идентитета.

Недавно је одржан „Фестивал српског фолклора у Швајцарској“. Колико је било учесника на Фестивалу?

-Тако је, уместо „Дечје смотре српског фолклора Швајцарске“ коју организујемо сваке године на јесен, недавно смо организовали „Фестивал српског фолклора у Швајцарској“. Већина швајцарских друштва услед пандемије КОВИД-19 нису радила. Дошли смо на идеју да организујемо фестивал и да пружимо могућност да поред српских фолклорних друштава, дамо могућност да наступају и швајцарска друштва. Слободно могу да кажем, да је то била сјајна идеја, јер смо имали 638 учесника из 13 различитих друштава из Швајцарске. Манифестација је одржана уз поштовање свих мера здравствене заштите.

Да ли матица помаже рад Савеза и у којој мери?

-Наравно, подршка из матице је присутна. Када орагнизујемо манифестације, сваки пут упутимо позив званицама у Србији, које својим присуством увеличају наш догађај и на тај начин нам додатно пруже подршку. Такође су присутни и представници амбасаде и конзулата наше земље. Истакао бих да смо ове године добили велику подршку од стране Управе за сарадњу с дијаспором и Србима у региону. Наиме обезбеђена су средства за куповину дечјих ношња, за аранжмане и кореографије, што дефинитивно доприноси бољим условима за рад друштава и дечијих ансамбла. Не смемо да заборавимо једну важну чињеницу, а то је да су деца будућност. Наш рад је скроман допринос жељи, да наша деца у Швајцарској говоре српским језиком, да негују и чувају своју културу и традицију кроз игру и песму.

Какви су планови за наредну годину?

-Све зависи од ситуације са пандемијом КОВИД-19, као и од могућности да организујемо смотре. Заказали смо термине за наредну годину, за 19. март 2022. године заказана је „Смотра српског фолклора Швајцарске 2022“, а за 26. новембар 2022. године заказана је „Дечја смотра српског фолклора Швајцарске 2022“. Наравно, пратићемо ситуацију и рад у нашим друштвима. Свака смотра представља велики трошак и изискује време за припрему. Потребно је да се уложи пуно енергије и рада како би се друштва што боље спремила и на што бољи начин себе представила и свој рад. Ако нам ситуација не дозволи и ако не будемо били у могућности да то одрадимо такмичарски, сигурно ћемо организовати „Фестивал српског фолклора у Швајцарској“, као вид мотивације за сва наша друштва. Континуитет је битан за друштва, јер ако немамо континуитет и ако друштва престану са радом, изгубиће вољу, а то не сме да се догоди. У другој половини следеће године желимо да поново организујемо семинар српског фолклора. За нас је важно да предавачи из Србије пренесу своје знање и искуство. Јер је то прилика да наша друштва науче нешто ново, а циљ је да једног дана и сами будемо у прилици да изнедримо сопствену кореографију.

Аутор: Биљана Продановић