Одржана изборна Скупштина „Фонда дијаспора за матицу“

Јачање  веза матице и расејања, продубљивање поверења, културног и духовног јединства између свих делова српског народа представљају стратешку обавезу државних, националних, научних и духовних институција и удружења. Повезаност свих делова српског народа око најважнијих националних и државних циљева услов је за успешан развој и напредак Србије као суверене и независне земље као и за још веће поштовање Срба у расејању као мостова сарадње и разумевања. У временима дубоких промена, великих изазова и неизвесности каква су данашња то је уједно и услов успешне заштите најважнијих националних и државних интереса. Ово је, поред осталог, истакнуто на седници Скупштине Фонда дијаспора за матицу одржаној у Парохијском дому Храма Светог Саве, у Београду.

Поред  представника српског расејања из више европских земаља, САД, Канаде и Аустралије, у раду Скупштине су учествовали Милица Ђурђевић Стаменковски, председница Одбора за дијаспору и Србе у региону Народне скупштине Србије, Мирослав Чучковић, градски менаџер Града Београда, Миодраг Јакшић, председник Матице исељеника Србије и други представници јавног, културног и друштвеног живота.

Скупштина је усвојила Извештај о раду, завршни рачун за протекли период, као и смернице за рад у наредној години. У смерницама је истакнуто да ће Фонд и у наредном периоду, у складу са утврђеним критеријумима, дати приоритет решавању хуманитарних проблема угроженог народа у Покрајини Косово и Метохија, избеглим и расељеним лицима као и сиромашним породицама са троје и више малолетне деце наставити. Указано је да расте број молби за хуманитарну помоћ док се приходи Фонда од камата на депозите у банкама и нових донација смањују. Зато је упућен апел  потенцијалним приложницима и донаторима из расејања и матице да својим прилозима Фонду омогуће решавање хуманитарних случајева. У истом циљу, Фонд ће наставити своје вишегодишње напоре за укидање пореза на хуманитарну делатност како се средства за хуманитарне потребе не би пореским оптерећењима смањивала.

Председница Управног одбора Др Љиљана Вернер је обновила иницијативу Управе за изградњу Српског дома у Београду као институције културног и друштвеног повезивања матице и расејања као и Меморијала жртава геноцида над српским народом у 20. веку. Указала је и на потребу да се заврши започета реконструкција споменика жртвама агресије НАТО у Парку „Ушће“, на Новом Београду и да се упали вечна ватра. Она је такође изразила очекивање да ће се раније узурпирана средства Фонда дијаспора за матицу и Фондације за стипендирање талената из математике и техничких наука „Сања Миленковић“ врате како би се нормализовао и проширио њихов рад, али како би се, уједно отклонили узроци и даље присутног неповерења у односима матице и расејања.

У расправи је указано да дубоке промене у Европи и свету, појачани притисци на Србију и српски народ, као и надолазећа економска, финансијска и посебно, енергетска, криза захтевају далеко већу пажњу повезивању матице и расејања, сарадњи и отклањању свих узрока неповерења из прошлости. Изражено је мишљење да досадашња организованост у матици за односе са расејањем није усклађена са надолазећим потребама и да је треба унапредити и учинити делотворнијом.

Председница скупштинског одбора за дијаспору и Србе у расејању се заложила за већу пажњу повезивању матице и расејања, за интензивнију комуникацију и успостављање Министарства за дијаспору у новој влади чије формирање предстоји.  Градски менаџер града Београда Мирослав Чучковић је изразио признање Фонду дијаспора за матицу за финансирање реконструкције 50 домова у Обреновцу оштећених током катастрофалних поплава 2014 године и најавио већу подршку главног града будућем раду Фонда. Др Мирко Луковић, млади српски научник, педагог и члан управе Фонда, из Швајцарске, подсетио је да, поред хуманитарне помоћи, годишњи прилив од дознака српског расејања износи око четири милијарди долара, да је то велики допринос платном билансу, девизним резервама и привредном развоју Србије што се мора уважити у процесу грађења стратегије односа матице и расејања. Он сматра да пословни људи из расејања могу дати још већи допринос привредном развоју, посебно инвестицијама у малу и средњу привреду, али да то претпоставља бољу организованост, узајамну информисаност и активнији однос економске дипломатије. Нина Марковић, политиколог, педагог и ранија саветница Парламента Аустралије за међународне односе, упознала је учеснике Скупштине са хуманитарним активностима Срба у Аустралији и изразила спремност да се још интензивније ангажује у хуманитарном раду Фонда дијаспора за матицу и Фондације за таленте из математике и техничких наука. Универзитетски професор и писац Миливоје Павловић је указао на забрињавајуће стање у обликовању свести младих нараштаја кроз образовни систем. Изнео је податак да преко 70% уџбеника за основно и средње образовање у Србији уређују и штампају издавачи са Запада, у првом реду из Немачке, док Завод за уџбенике Србије, као државна институција законом установљена и овлашћена за одабир, уређивање и штампање уџбеника, обезбеђује тек неколико процената уџбеника. У расправи је оцењено да је таква пракса веома опасна и штетна јер представља део инжењеринга за формирање свести младих нараштаја Србије у складу са дугорочним интересима западних центара моћи и доминације и да се са досадашњом праксом, која је страна свакој земљи која држи до свог достојанства и будућности, мора енергично раскинути. Препуштање  штампање уџбеника центрима хегемонизма и доминације под изговором поштовања «европских вредности» и тзв. слободном деловању тржишта је кратковидо одустајање од стратегије очувања националног, културног и духовног идентитета. Оно се посебно очитује у препуштању тренду ревизије историје па чак и у учествовању српских аутора и рецензената у томе, ради задовољавања личних лукративних интереса.

У Извештају о раду и дискусији је истакнуто да је Фонд заснован искључиво на добровољном раду, и да своју хуманитарну делатност развија у Србији, Републици Српској и другим бившим југословенским републикама у којима живе делови српског народа. Наведени су примери помоћи у отклањању последица поплава у пет општина у Републици Српској, Србима у околини Петриње за санирање последица катастрофалног земљотреса и други. Градски менаџер града Београда Мирослав Чучковић је подсетио да је Фонд, поред осталог, обновио 50 домова у Обреновцу оштећених у поплавама. За борбу против пандемије COVID-19 Фонд је уплатио буџету Републике Србије 10 милиона динара.

Учесници Скупштине су изразили забринутост због продужене дискриминације припадника Српског народа у бившим југословенским републикама, тихог етничког чишћења и све теже заштите њиховог националног, културног и духовног идентитета. Дата је пуна подршка политици заштите њихових основних људских права у складу са европских и светским стандардима и праксом пуне равноправности коју припадници других народа уживају на територији Србије.

Изражена је подршка државном руководству за мирно, праведно и одрживо решавање питања покрајине Косово и Метохија, у складу са међународним правом, Уставом Србије и резолуцијом СБ УН 1244 којом се гарантује суверенитет и територијални интегритет Србије а за Косово и Метохију предвиђа широка аутономија у оквиру Србије. За Србију нису прихватљиви двоструки стандарди, никакви притисци, уцене нити геополитички «модели» по мери интереса западних центара моћи. За њих је Косово и Метохија питање њихове геополитике експанзије и доминације, за Србију је то питање слободе и егзистенције са чуме се не тргује и од чега се ни по коју цену не одступа. Изражено је мишљење да Србија треба да обзнани које су нове државе повукле признање једностраног илегалног отцепљења и да на тај начин, поред осталог, охрабри нова, незадржива повлачења не дајући време заговорницима некаквог реципроцитета или политици свршених чинова.

Изражена је пуна подршка очувању и напретку Републике Српске са свим изворним уставним надлежностима, специјалним паралелним односима између Србије и Републике Српске и доследној примени и поштовању Дејтонско-Париског споразума.

Изражена је пуна подршка политици добросуседских односа, мира, стабилности и развоја на Балкану, развоју уравнотежених односа Србије са свим важнијим чиниоцима међународних односа, војној неутралности и неприхватања илегалних санкција против Русије.

Фонд дијаспора за матицу је добровољна хуманитарна организација основана 1999. на иницијативу српског расејања. У протеклих 23 године Фонд је учествовао у обнови земље од последица агресије НАТО, у отклањању последица земљотреса, катастрофалних поплава, пандемије COVID-19, обезбеђивању сталног смештаја за породице избеглица и расељених лица, као и у решавању других хуманитарних проблема. Истакнуто је, на пример, да Фонд већ 8 година сваког месеца обезбеђује намирнице за народне кухиње на Косову и Метохији које раде под окриљем Епархије Рашко Призренске, а пет година помаже удружење породица деце оболеле од церебрална парализе. Заузет је заједнички став да Фонд и даље тежиште хуманитарне делатности усмери према народу на Косову и Метохији, да настави несмањену помоћ народним кухињама, удружењу породица деце оболеле од церебралне парализе као и најсиромашнијим породицама са троје или више малолетне деце. Зависно од прилива нових средстава, Фонд ће наставити да даје свој допринос очувању националног, културног и духовног идентитета српског народа као целине.

Извор: Фонд дијаспоре за матицу