Шљивовица, виљамовка, ораховача – од Аустралије до Балтика

ПРОИЗВОДЊА јаких алкохолних пића у Србији у последњих пет година расте по стопи већој од 10 одсто годишње што упућује на закључак да је српска привреда увидела своју шансу у овом сектору и на глобалном тржишту, кажу у Удружењу за биљну производњу и прехрамбену индустрију ПКС.

ПРОИЗВОДЊА јаких алкохолних пића у Србији у последњих пет година расте по стопи већој од 10 одсто годишње што упућује на закључак да је српска привреда увидела своју шансу у овом сектору и на глобалном тржишту, кажу у Удружењу за биљну производњу и прехрамбену индустрију ПКС.

„Процењује се да се у Србији произведе између 50 и 60 милиона литара ракије, укључујући и ракију произведену у сопственим домаћинствима. Највећа производња је у Расинском, Шумадијском и Златиборском крају“, каже Александар Богуновић, секретар Удружења за биљну производњу ПКС.

Извоз ракије од воћа је у 2020. години порастао за 30 одсто, а 67 одсто наше ракије се извозило у Немачку, САД, Хрватску, Црну Гору и БиХ.

Дијаспора воли „љуту“ из завичаја

У међународној трговини је приметан тренд раста трговине јаким алкохолним пићима. Немачка и САД су најатрактивнија тржишта за домаће произвођаче. Следе Аустралија, Канада, Аустрија и Швајцарска, где живи велики број људи нашег порекла.

Произвођачима из Србије су интересантне и балтичке земље, затим Пољска, Шведска и Украјина, истиче Игор Кроња из Центра за спољнотрговинску аналитику ПКС. Освајање нових тржишта, међутим, представља веома изазован задатак.

„Наша стартна позиција је добра јер имамо изузетан квалитет производа што је добар предуслов за успех“, истиче Кроња. „Заједничка маркетинг стратегија у промовисању ракије као српског бренда могла да донесе много успеха, посебно ако се буде инсистирало на вишевековној традицији, по узору на шкотске произвођаче вискија“, напомиње Кроња.

Развој гастрономске понуде која прати ракију као пиће је још један потенцијал који треба истражити.

Дуњевача у Сингапур, шљивовица у Аустрију

Компанија Стара Соколова је присутна на светским тржиштима 15 година. Купце имају од Америке, Аустралије и Русије, земаља Западне и Северне Европе, до Дубаија и Сингапура.

“Квалитет српске ракије је на завидном нивоу управо због јаке конкуренције на домаћем тржишту. Због тога нашу ракију купци широм света препознају по квалитету. То нам омогућава да трајемо и опстајемо”, каже Иван Богдановић, власник компаније.

Различита тржишта траже различите укусе. У Русију, Дубаи и Сингапур иде шљивовица, виљамовка и дуњевача. На тржишта Америке, Аустралије и Западне Европе, где има доста људи са простора бивше Југославије, пласира се углавном шљивовица. До купаца долазе, по препоруци, преко интернета, али и кроз контакте и наступе на сајмовима  које организује Привредна комора Србије.

„У наредном периоду треба радити на снажнијем маркетиншком представљању српске ракија као де лукс производа, развоју онлајн промоције и заједничком наступу српских произвођача“, каже Богдановић.  

У породичној дестилерији „Артисани Дестилери“, познатој по брендовима Антериа, Јелек и Опанак, истичу да желе да развијају упаривање ракије са традиционалном српском и интернационалном кухињом. У реализацији ове идеје помажу им субвенције Министарства пољопривреде али и стручна усавршавања у области органске производње.

„Пратимо трендове и сматрамо да је органска производња будућност. Уводимо и модел циркуларне економије у производњу, јер то сматрамо важним фактором конкурентности на домаћем и светским тржиштима, имајући у виду да је очување животне средине један од приоритета“ каже Милица Недељковић из дестилерије „Артисани“.

У овој компанији кажу да прате све трендове па ће се у наредном периоду посветити и развоју гастрономске понуде и упаривању ракије са српском кухињом.

Извор: www.pks.rs