Српска заједница у Краснодару

Да наша дијаспора гради мостове сарадње између земље пријема и матице показује и Удружење „Југовићи“ из Краснодарског краја у Руској Федерацији. Већ пуне 23 године ово Удружење окупља наш народ са простора бивше Југославије. Поред активности на очувању идентитета, културе, традиције, српског језика и ћириличког писма, активно раде и на економском повезивању и оснаживању своје матице. Разговарали смо са Миодрагом Живковићем председником Удружења „Југовићи“ у жељи да се упознамо са српком заједницом у Краснодарском крају.

Наша дијаспора је распрострањен, можемо слободно рећи да нас има на свим меридијанима. Шта су главни мотиви за долазак у Краснодарски крај?

Као што је опште познато Срби су цењени радници, без обзира да ли је у питању висококфалификована или квалификована радна снага. Наш народ је вредан и радан и то је оно што цене код нас.

Зашто је избор пао на Краснодарски крај, одговор је једноставан. Овај регион својом климом, природним рељефом, менталитетом људи је веома сличан земљама бивше Југославије. Такође, Краснодарски крај пружа могућност за развој пословања у многим областима. Данас, велики број наших сународника успешно послује на тржишту Краснодарског краја, али и у другим регионима Руске Федерације. Што је Војводина за Србију, то је Кубан за Русију. Кубан или Краснодарски крај је житница Русије.

Колико је бројна наша дијаспора у Краснодарском крају?

У Кубану живи и ради око 1.500 припадника нашег народа са простора бивше Југославије и то углавном у већим градовима, попут Краснодара и Сочија.

Удружење „Југовићи“ окупља наш народ пуне 23 године, како је изгледао сам почетак, одакле идеја за оснивање Удружења?

Удружење је основано 16. децембра 1999. године, приликом сусрета са сународницима у години НАТО бомбардовања СРЈ Југославије, одлучили смо да створимо заједницу, која би могла да помогне и уједини Србе. Поставило се питање имена, најстарији од нас Јефто Кулић (рођен 1928. године Србин из Херцеговине) је предложио “Југовићи”, На оснивачкој Скупштини, било је присутно 10 чланова. За првог председника изабран је Момчило Ећимовић.

Почетком сваке године Удружење одржава изборе за председника, предлаже се план рада, а који се на Скупштини усваја. Планом рада дефинишу се активности Удружења за текућу годину, као што су организација манифестација и других активности, које доприносе очувању идентитета нашег народа, али и изградњи српско-руског пријатељства. Са представницима администрације Краснодарског краја и Центра за националну културу Краснодара имамо развијену сарадњу, али и подршку за свој рад. Један од видова наше сарадње огледа се и у пружању помоћи нашим сународницима да добију неопходна документа за несметан рад и живот у Краснодарском крају.

Учествујемо у данима српске кинематографије на Кубану, преводимо српске документарне и игране филмове за филмски фестивал Вече звоно, сарађујемо са организацијом Армавир у подршци генералу Ратку Младићу, на челу са Алексејем Петриком. Дијаспора је угостила познатог српског филмског редитеља Емира Кустурицу са рок бендом Забрањено пушење. Наравно, идемо једни другима на Крстовдан, заједно прослављамо велике празнике, у граду раде српски ресторани који упознају становнике и госте Кубана са српском кухињом и културом. Одржавају се и курсеви српског језика, што се тиче ћирилице у Русији, пишу само на њој.

Да ли и на који начин доприноси изградњи бољих веза између Руске Федерације и Републике Србије и на којим пољима?

Током година, припадници дијаспоре су улагали вишестрани рад у обнављање српско-руских односа. Удружење „Југовићи“ је помогао у обнављању и развоју трговинско-економских односа Краснодарског краја са Републиком Србијом и Црном Гором. Помогли су у обнављању културних веза између два народа.


2004. Учествовали смо у пројекту „Дани српске кинематографије на Кубану“, преводили игране филмове.

2005. Учествовали су на годишњем православном фестивалу „Вече Кол-Кол“, на којем су први пут приказани српски документарни филмови. Руски народ је имао прилику да види хронику бомбардовања Југославије 1999. године, да се упозна са концентрационим логором Јасеновац, рату у Босни, на Косову и Метохији и југу Србије, као и да погледа филмове о српским светињама и манастирима.

Између Привредне коморе Србије коју је представљао Милан Вукосављевић и Привредне коморе Русије коју је представљао Јевгениј Примаков, организовано је представништво Привредне коморе Србије у четири региона Русије: Санкт Петербург, Јекатеринбург, Оренбург и Краснодар. Момчило Ећимович именован је за представника Привредне коморе Србије у Краснодарском крају.

2006 Вечерњи сусрет са Емиром Кустурицом провели смо након концерта групе «NO SMOKING». Удружење је учествовало у организације изложбе фотографија Наталије Батраеве «Косово. Српска голгота.»

2007. Представници српске дијаспоре кубанског „Југовића“ имали су састанак са изванредним и опуномоћеним амбасадором Р. Србије Станимиром Вукичевићем, на којем су Срби изнели своје проблеме. Владика Исидор је благословио изградњу српске цркве на Кубану.

2008. Први привредни сајам Србије у Русији, одржан је у Краснодару, новембра 2008. године, под мотом „Чувамо пријатељство градимо будућност“. Сајам је отворио председник Владе Србије господин Цветковић. Након сајма, многи српски производи осванули су на полицама супермаркета Магнит.

2009. Пружили смо помоћ у српском пројекту „Бипом-Клаас“ за извоз српске пољопривредне опреме на тржиште Краснодарског краја.

2012. На улазу у Краснодар браћа Милан и Драган Каришек(који потичу из Потока код Мостара) направили су и поставили 4 богослужбена крста за заштиту града.

2014. Заједно са „Кубанским козачким хором“ и „Друштвом за подршку генерала Ратка Младића у Армавиру“ одржана је презентацију књиге аутора Л. Булатовића о генералу Ратку Младића.

2018. Изванредни и опуномоћени амбасадор Р. Србије др М. Терзић упутио је Епископу Исидору поздравну реч поводом 100. годишњице упокојења цара Николаја 2 и краљевске породице.

2019. У Центру националних култура одржан је округли сто посвећен сећању на жртве НАТО агресије на Југославију 1999. године. Више од 1.000 имена Срба убијених од стране НАТО-а у бомбардовању Југославије прикупљено је у војној архиви и пренето у капелу Светог Бл. Кнеза ради помена на Литургији. Александра Невског, где се налази припрата царских мученика Романових.

2021. Учествовали смо у организацији и одржавању првог форума Руско-српске омладинске у Краснодару од 06 до 09. септембра 2021. године.


Шта су планови за наредни период?

Наша жеља је да се изгради српски православни Храма по угледу на Храм Светог Саве у Београду, као и да отворимо прву школу српског језика у Краснодарском крају за наше најмлађе. Наставићемо да радимо на привлачењу српских предузетника у Русију и руских у Србију, да јачамо српско-руско пријатељство .

Слична вест

Стицање држављанства пријемом

Најједноставнији начин за стицање држављанства Републике Србије за све припаднике српског народа са територије Републике …

guest
0 Коментари
Inline Feedbacks
Види све коментаре