Небројено пута смо чули да на млађима свет остаје. Одговор на питање како будућност изгледа, управо се крије у младима. Важно је да саслушамо младе, да сазнамо шта желе и како они замишљају будућност. У разговору са са Филипом Васиљевићем, председником Удружења грађана „Отворени Балкан за младе“ покушали смо да дођемо до одговора на питање, како млади у Србији виде иницијативу „Отворени Балкан“?
Како је „Отворени Балкан“ пронашао пут до младих?
Након двогодишњег праћења од стварања ове иницијативе, дошли смо на идеју како да нас неколицина, превасходно тадашњих и садашњих колега са Факултета политичких наука, да преузмемо део одговорности за друштвене промене које се већ дешавају, на простору, првенствено Републике Србије, а и на територији Западног Балкана. Дуго смо проматрали где бисмо могли на адекватан начин да допринесемо стварању пре свега конзистентног и стабилног друштва. Свесни смо горућих проблема са којима се наша држава суочава, па смо сходно томе одлучили да покушамо да представимо један поглед на овај простор који са собом не доноси сукобе, ратове и страдања, већ континуитет мира и друштвено економског прогреса.
Зашто баш назив „Отворени Балкан за младе“?
Осим због саме иницијативе, коју сматрамо као нешто што у многоме може да олакша свакодневницу грађанима, потребна је нова перспектива за младе који живе на простору Западног Балкана. Ширење перцепције младих о важности интегративних процеса, повећању животног стандарда кроз олакшану економску сарадњу на тржишту које чини скоро 20 милиона грађана. Осим тога, назив организације треба да представља и природу њеног деловања, што значи да бисмо требали да гајимо културу разговора са младима на територији целокупног Западног Балкана. По мом мишљењу, сама култура дијалога ако се на време успостави, може допринети сјајном сарадњом и разумевањем у будућности.
Да ли по вашем мишљењу ова иницијатива има перспективу?
Када говоримо о интегративним процесима, од самог њиховог назива или града у којем су потписани, битније је шта тачно грађани имају од тога. Општа друштвена корист је оно што гледамо као мерило неке иницијативе. „Отворени Балкан“ је аутентичан јер је дошао као продукт разговора политичких лидера са самог Балкана. Осим што не долази као наредба са Запада или Истока, „Отворени Балкан“ представља регионални пројекат превасходно економског напретка. Узевши као тезу да је „Отворени Балкан“ у многоме сличан али круцијално различит од Берлинског процеса, баш по питању самог редоследа догађаја. Практично речено, „Отворени Балкан“ се фокусира на економски развој како бисмо у будућим годинама лакше долазили до договора и компромиса. Невезано за назив процеса интеграције, да ли ће Берлински процес и „Отворени Балкан“ доживети синергију и произвести неки трећи процес, битно је обезбедити стабилан безбедносно економски амбијент како би се регион убрзано развијао.
Какви су ваши кораци, шта су вам планови?
У плану су догађаји везани за све виталне националне интересе са ширим контекстом целог региона. Теме као што су дијалог младих, предузетништво младих, али и енергетска безбедност су фокус нашег рада у будућем периоду. Наравно пратићемо будућност и „Отвореног Балкана“ и Берлинског процеса, како бисмо адекватно допринели очувању мира и стабилности.
Даћемо свој максимални допринос као организација, да што више младих комуницира, упознаје интегративне процесе. Да кроз разматрања и дијалог обухватимо кључне проблеме младих на простору Западног Балкана, како бисмо сачинили свеобухватни документ који би могао да послужи као допуна или добронамерна сугестија свим политичким носиоцима интеграција на овом простору. Чека нас тежак и напоран рад, како бисмо на адекватан начин обухватили све потешкоће, препреке и неразумевање који су свакодневни изазови младих на овом простору.
Аутор: Иван Илић