Српска Православна Црква и православни верници данас обележавају Ђурђиц, празник у народу познат и као Мали Ђурђевдан

Ђурђиц се слави 16. новембра (3. новембра по Јулијанском календару) и празнује се пренос моштију Св. Георгија из Никомидије у град Лиду Палестинску, где пострада у време цара Диоклецијана.

Пред смрт своју умоли Св. Георгије слугу свога, да му узме тело по смрти и пренесе у Палестину, одакле му и мајка родом беше, где имаше велико имање, које раздаде сиромасима. Слуга тако и учини.

У време цара Константина буде сазидан у Лиди красан храм Св. Георгија од стране побожних хришћана, па приликом освећења тога храма пренесу се у њ мошти светитељеве, и ту сахране. Безбројна чудеса догодила су се од чудотворних моштију св. Георгија, великомученика Христова.

Св. Георгије погубљен је 303. године. Био је Христов војник који је одбио послушност цару Диоклецијану, великом прогонитељу хришћана, изјавивши да се не плаши да умре за своју веру.

Проповедао је новозаветну веру и, према предању, чак је и цареву жену Александру успео да преобрати у хришћанство. Обоје су осуђени на смрт одсецањем главе, а предање каже да је царица преминула пре извршења царске наредбе. На православним иконама и средњовековним фрескама Св. Георгије је представљен како на коњу, у војводском оделу са крстастим мачем убија аждају која је симбол паганске вере, док се на иконама за празник Ђурђиц представља као пешак у стојећем ставу са копљем или мачем у руци.