Никола Селаковић, министар спољних послова

Активно залагање удружења и организација из Србије и дијаспоре поново је ставило у фокус институционално повезивање матице и дијаспоре. 2009 године донет је закон о дијаспори и Србима у региону који се показао као легислативан оквир за деловање Србије према сународницима у региону и расејању, али је такође оставио простор за унапређење овог питања и ове области. О положају и праву Срба у региону и о разумевању ових веома важних и осетљивих питања разговарали смо са министром спољних послова, Николом Селаковићем који је истакао да Србија има легитимно право и интерес да помаже очувању идентитета и опстанак српског народа, радећи на корист свих Срба али истовремено водећи рачуна да се не задире у унутрашња питања суседних земаља. Да је питање дијаспоре високо на листи приоритета министарства, сведоче приказани резултати.

У вашем раду се може јасно закључити да су питања дијаспоре и Срба у региону један од ваших приоритета. У чему се огледају резултати када говоримо о овом питању?

У оквиру нормативних активности органа донели смо три нова правилника из делокруга дијаспоре и Срба у региону – правилник о ближим условима и поступку додељивања средстава за суфинансирање пројеката, затим правилник о начину вођења евиденција организација у дијаспори и организација Срба у региону и правилник о додели националних признања у области односа матичне државе и дијаспоре, и матичне државе и Срба у региону. Израђена је, развијена, те заинтересованој јавности представљена платформа за онлајн пријављивање пројеката намењених дијаспори и Србима у региону. Реализовани су планирани конкурси за суфинансирање пројеката. У 2021. години удружењима у дијаспори и региону определили смо преко 100 милиона динара. У нове школе чије смо покретање суфинансирали у протеклој години уписано је око хиљаду ђака. Прецизнијим дефинисањем приоритета са циљем јачања квалитета пројеката на рачун квантитета, суфинансирано је 202 пројеката, а међу њима и први пут покретање самоодрживих пилот пројеката Срба у Федерацији БиХ са циљем економског оснаживања српских заједница у региону. Упркос пандемији први пут је у Београду под нашим покровитељством одржан Самит српске омладине и студената Балкана на којем је било присутно 300 младих из свих делова Србије, Црне Горе и Републике Српске. Први пут смо заједно са Србима из региона прославили Дан српског јединства, слободе и националне заставе. Након неколико година паузе доделили смо национална признања личностима из дијаспоре и региона које су у различитим областима допринеле промовисању Србије и јачању веза матице и Срба у региону и дијаспори. Главну награду, „Мајка Србија“ за животно дело и несебичну посвећеност јачању српског народа у расејању добио је Ђорђе Михаиловић – чувар српског војничког гробља Зејтинлик у Солуну. У складу са делокругом Управе за сарадњу с дијаспором и Србима у региону, заједно са надлежним органима Републике Србије и Републике Српске и невладиног сектора, радимо на заштити имовинских права Срба у Федерацији БиХ.

Управа за сардњу с дијаспором и Србима у региону после низ година 2020. године добила је в.д директора Управе. Именовање гсподина Арноа Гујона позитивно је прихваћено у Србији, региону и дијаспори, да ли је директор Управе испунио ваша очекивања?

Реч је о човеку који ужива неподељене симпатије код Срба у региону и дијаспори, јер добар глас далеко се чује. Његов досадашњи хуманитарни рад на Косову и Метохији пример је искрене и безинтересне бриге за добробит српског народа, а сада је добио прилику да љубав према српском роду пренесе и на наше сународнике широм света. Арно Гујон се показао као вредан и предузимљив човек, способан да испоручи резултате, а у савременој политици су резултати оно што се рачуна.

Све чешће чујемо иницијативе које долазе од удружења и организација из Србије и дијаспоре да је потребно повезивање, јачање односа Србије и њене дијаспоре. Законска регултатива јасно прецизира то питање. Да ли постојећи Закон о дијаспори и Србима у региону може да одговори потребама времена у коме се налазимо?

Закон о дијаспори и Србима у региону је донет 2009. године. Њиме се уређују начин очувања, јачања и остваривања веза дијаспоре и Срба у региону са матичном државом, надлежност и међусобни однос органа Републике Србије у обављању послова у области односа са дијаспором и Србима у региону, конституисање и надлежност Скупштине дијаспоре и Срба у региону, оснивање Буџетског фонда за дијаспору и Србе у региону, оснивање Савета за односе се Србима у региону и Савета за дијаспору, евидентирање организација у дијаспори и организација Срба у региону и додела националних признања у области односа матичне државе и дијаспоре, као и матичне државе и Срба у региону. До сада је он био задовољавајућ легислативни оквир за деловање Србије према нашим сународницима у региону и расејању, али простора за унапређење увек има.

Наследили сте Стратегију очувања и јачања односа матичне државе и дијаспоре и матичне државе и Срба у региону која је донета 2011. године. Како можемо мерити резултате остваривања ове Стратегије када Акциони план никада није донет, а са друге стране имамо Закон о планском систему Републике Србије, који јасно каже да се стратегија и акциони план доносе за период од пет до седам година. Да ли то значи да ће у 2022. години бити представљена и донета нова Стратегија и Акциони план?

По Закону о планском систему који је донет 2018. године стратегија се усваја на период од пет до седам година. Претходна Стратегија је донета 2011. године без утврђеног периода важења. Управа за сарадњу с дијаспором и Србима у региону планира даљи рад на Стратегији, њену ревизију, односно израду новог документа јавне политике, којим би се дефинисали правци очувања и јачања односа матичне државе и дијаспоре, као и матичне државе и Срба у региону.

Како видите питање институционалног повезивања дијаспоре и матичне државе, каква је ваша визија по ово питању?

Од стратешке важности за Србију је да неизмерну снагу и потенцијал наше дијаспоре окупимо и групишемо како бисмо оснажили везу наших људи у расејању са матицом. То је корисно и за Србију, али и за наше сународнике у иностранству, који тешко могу без помоћи државе да очувају своју особеност и идентитет, посебно тамо где заједнице наших исељеника нису бројне или добро организоване.

Верујемо да ће у времену пред нама, како Србија буде економски јачала, миграциони трендови бити преокренути и да ће све више наших људи у расејању пожелети да се врати у матицу, јер Србија ће им пружати све боље каријерне прилике.

Једна од првих ствари које сам урадио након што сам дошао на чело Министарства спољних послова била је институционализација везе нашег министарства са Организацијом српских студената у иностранству, јер наша држава на те младе људе треба да гледа као на развојни потенцијал и једну озбиљну професионалну и кадровску базу у будућности. И приликом недавне посете нашој дијаспори у Чикагу уверио сам се колико неискоришћених потенцијала за сарадњу има и колико жеље наших људи у расејању да помогну матици, али и да матица помогне њима да очувају и свој идентитет и споне са Србијом.

Положај и права Срба у региону су један од приоритета. Шта можемо да очекујемо у овој години по овом питању?

Србија има легитимни интерес и право да помаже очување идентитета и опстанак српског народа у региону. Наши сународници у околним земљама на Србију гледају као на матицу, и природно је то што се надају свакој врсти подршке од Београда. Наглашавам и овом приликом да радећи на корист Срба у земљама региона веома водимо рачуна да не задиремо у унутрашња питања наших суседа и да не очекујемо ништа осим поштовања савремених европских стандарда када је реч о заштити положаја мањина. Србија односом према бројним мањинским заједницама на својој територији верујем даје одличан пример свима у окружењу. Често се у међународним односима о мањинама говори као о мосту који повезује државе, и ми искрено желимо да Срби у свакој од држава региона буду управо то – мост сарадње – а не тема која ће изазивати контроверзе било које врсте. Србија ће, дакле, упоредо са својим економским јачањем, алоцирати и пропорционално више пажње и средстава нашим сународницима у региону, и фокусираћемо се на пројекте који дају конкретне резултате.

Аутор: Дејана Смољановић