Фото: Agropress

Студеница бисер српске духовности

Покрај хладне реке Студенице „где беше пусто ловиште зверова” крајем 12. века подигнут је бисер српске духовности. Манастир Студеница био је и остао светионик вере, поносни сведок богате српске историје. Назива се још и „света царска лавра“ јер ту почивају српски владари Стефан Немања, његова жена Ана, Стефан Првовенчани, његов брат Велики кнез Вукан, чувају се мошти краља Радослава, па не чуди што Студеницу зову и Kраљевски манастир.

Задужбина Стефана Немање

Студеница се налази 57 км од Kраљева, посвећена је Успењу пресвете Богородице, као задужбину подигао је 1190. Стефан Немања родоначелник династије Немањића који су Србијом владали два века. Дали су 11 владара и првог српског архиепископа – Светог Саву утемељивача Српске православне цркве. Доба владавине Стефана Немање сматра се преломним тренутком у историји и култури Срба. Сматра се оснивачем српске средњовековне државе. Пред крај овоземаљског живота се замонашио, добио име Симеон и са сином Савом радио на обнови Хиландара. Умро је 1199. на Светој Гори и, према предању, у тренутку његове смрти просторију је обасјала светлост. Већ следеће године Светогорски сабор га је канонизовао у свеца, а познат је као свети Симеон Мироточиви, јер су његове мошти „точиле миро“. Сава је његове мошти пренео 1208. горине у Рашку како би помирио завађену браћу Стефана и Вукана који су се борили око престола, положио их у Студеницу где се и данас налазе.

Студеница је грађена као монументална задужбина, а под Савиним старатељством постала је политички, културни и духовни центар средњовековне Србије. Утрђени зидови манастира окружују четири цркве: Богородичну цркву и Kраљеву цркву (цркву светих Јоакима и Ане), обе изграђене од белог мермера, цркву Никољачу (Посвећену Светом Николи) и цркву Јована Kрститеља очувану у темељима. Археолошким истраживањима 2012. године откривене су остаци још две цркве из 13. века у манастирском комплексу, мада се верује да је овде некада било чак 14 цркава. Студеница припада Епархији жичкој СПЦ и представља културно добро од непроцењивог значаја, па је Унеско 1986.године уврстио на листу Светске баштине.

Ремек дело градитељства

Богородичина црква је једнобродна црква с куполом и грађена је око десетак година. На њеном источном крају је тространа апсида, а на западном је краљ Радослав дозидао велику припрату. На северној и јужној страни су предворја. Фасаде су изграђене од блокова белог мермера, а изнутра је обложена туфом. Споља гледано, у цркви се складно мешају романички и византијски стил, који је познат као рашка школа.

Уз јужни портал Богородичне цркве налази се најстарији српски часовник. У питању је сунчаник који се састоји од показивача сенке и полукружног часовног поља. На њему сенка, уместо на бројке пада на слова, јер у старословенском језику није било цифара за обележавање бројева, а сматра се да је византијску традицију прављења сунчаника у Србију донео Свети Сава.

Северозападно од Богородичине цркве је црква светог Јоакима и Ане, позната и као Kраљева црква по свом ктитору краљу Милутину. Саграђена 1314. године од камена и туфа у облику сажетог крста с октогоналном куполом. Манстирски комплекс обухвата и цркву посвећену Светом Николи једнобродну црквицу без куполе, изнутра осликана у 12. или почетком 13. века. Између цркве Никољаче и Kраљеве цркве налазе се темељи цркве посвећене светом Јовану Kрститељу. Западно од Богородичине цркве је трпезарија, саграђена од камена за време архиепископа Саве. На западној страни комплекса је звоник подигнут у 13. веку. Некада је у њему била капела, а сада се могу видети само фрагменти фресака који приказују родословно стабло Немањића.

Манастирска трпезарија монументална је грађевина настала у доба Немање и Светог Саве, а обновио је краљ Милутин који је направио зидане столове и мермерни трем. Северно од трпезарије су конаци из 18. века у којима се данас налази музеј.

Фото: Agropress

Шта су јели монаси?

Студеница је одувек интригирала историчаре, па су половином прошлог века почела археолошка ископавања. На основу пронађених остатака дошло се до сазнања како се живело у Студеници кроз векове. Не зна се колико је тачно монаха живело у манастиру, али су претпоставке да их је било око шездесетак. Студеница је била краљевски манастир па је у средњем веку имао посебно место. На основу ископаних делова посуђа стручњаци су закључили да су се храна и пиће служили у декорисаним посудама, крчазима, врчевима за вино, било је и керамичких пехара и увозних чаша од мурано стакла. Ипак је ово била владарска задужбина, па је обедима у манастиру понекад присуствовао и сам владар.

На основу ископаних костију животиња сазнало се и шта су јели монаси. У средњовековној Србији највише су коришћени раж и пшеница од који се правио хлеб. Нису знали за кромпир, али су зато јели разне врсте репа. Посебно је била популарна љута репа, која је личила на данашње ротквице, само нешто већа. Ње има и на иконама. Млечни производи су били често на столу, месо ретко. Пронађене су кости углавном оваца и коза, као и мноштво костију речне рибе.

Током векова Студеница је често била на мети освајача. Прво разарење доживела у време Kосовске битке, када су цркве опустошене. Прва значајна рестаурација је извршена 1569. када су фреске Богородичине цркве поново насликане. Почетком 17. века, пожар и земљотрес су оштетили манастир, а историјски документи и значајни делови уметничке баштине су уништени заувек.

Студеничка плаштаница

Највреднија сачувана реликвија је Студеничка плаштаница. У питању је плаштаница Антонија Ираклијског коју је у Србију донела деспотица Јелена, односно монахиња Јефимија прва српска песникиња. Студеничка плаштаница је ремек-дело византијске везиљске вештине из друге половине 14. века. Везена је златном и сребрном жицом и разнобојним концем на пурпурној свили. На њој је приказано Христово тело које окружују четири анђела који носе рипиде док пети анђео лети изнад Христа. У доњем делу је извезен натпис на грчком у коме се Антоније моли за спас своје душе: „Kо разбојник исповедам ти „помени ме Господе у царству своме“ заиста ти кажем, данас ћеш са мном бити у рају“  (Јеванђеље по Луки 23, 42–3). У угловима је натпис: „Помени Господе душу раба свога Антонија Ираклијског“. Плаштаница је по музејским критеријумима предмет нулте категорије односно највеће вредности.

Поред плаштанице сачуван је прстен краља Стефана Првовенчаног. Прстен је златан, византијски рад у филиграну. Ипак, оно што Студеницу чини јединственом је репрезентативна збирка фресака из 13. и 14. века. Оригиналан живопис делом је сачуван у олтару Богородичне цркве у поткуполном простору, на западном зиду и у доњим зонама наоса. Централно место у олтару заузима композиција Богородице са анђелима, испод ње је представа на којој Христос причешћује апостоле. Старом сликарству припадају и представе Благовести и Сретење на западном делу олтарске преграде. Најмонументалнија је композиција Распеће Христово, у наосу.

У Студеници се први пут појављују написи на српском, ту је писано и прво књижевно дело, а манастир је кроз векове био духовно стециште, узор потоњим манастирима, неми сведок прохујалих векова и богате српске историје коју често и сами нажалост заборављамо. А, не би требало.

Аутор: Драгана Петровић
Извор: Agropress
Фото: Agropress

Слична вест

Светиња у срцу Шумадије крије бројна чуда – манастир Липар

На брду Липару у селу Доња Сабанта,  десетак километара од Крагујевца налази се женски манастир …

guest
0 Коментари
Inline Feedbacks
Види све коментаре