У фокусу

Кључна реч: Историја

Прослава Српске Нове године или: Вид нашег суверенизма

У јануару 1919. у Краљевини СХС, дотадашњи јулијански замењен је грегоријанским календаром, али Српска православна црква је задржала Јулијански календар који је увео још Гај Јулије Цезар и који се користио у целој Европи до 16. века, када се прелази на грегоријански календар. Иако није „званична“, ова Нова година се …

Опширније »

…Симо ка’ Симо!…

Сима, признајући црногорско јунаштво, тврдио је жестоко да у сваком српском крају има доста Срба који у јунаштву нимало не уступају Црногорцима, него су им потпуно равни Владика Петар II Петровић Његош рођен је 13. новембра 1813. године у Његушима. У српској историји остао је упамћен као „трагични јунак Косовског …

Опширније »

Век касније – „Велики рат – српска прича“

Према званичним подацима представљеним на Париској мировној конференцији 1919. године, Краљевина Србија је од 1914. до 1918. изгубила 1.247.435 лица, а то износи 27,9 одсто целокупне популације. Од тога је било 402.435 војника и 845.000 цивила. Мушкараца је, узраста 18-55 година, настрадала половина. Покошен је најпродуктивнији и највиталнији део покољења, …

Опширније »

Српско-Грчки односи пре Првог светског рата

Почетак Србија и Грчка успоставиле су дипломатске односе тек 1868. године. На приближавање ова два народа свакако су утицали географска близина, иста вера и вековно припадање цркве под јурисдикцију Цариградске патријаршије, али изнад свега и сличне историјске околности током дугогодишње турске владавине на Балкану. У прво време, солидарност и међународна …

Опширније »

Србобрану

Писаћу вечерас о своме рођаку Србобрану Марковићу. Његова младост и трагична судбина ме обавезују на то. Био је један од многих Шумадинаца и Љуљачана, стрељаних у Шумарицама 1941. године. Био је и Крагујевчанин, јер живели у селу или у вароши, сви Љуљачани су Крагујевчани. Грађанско право су стекли као војни …

Опширније »