Важна информација за све који раде са Немачком

Компанијама у Србији од данас је на располагању нова услуга Привредне коморе Србије Responsible Business Hub(RBH) – сервисни центар где ће све фирме које су део немачких и глобалних ланаца добављача, као и оне које то планирају да постану, добити важне информације о примени новог закона о добављачким ланцима у Немачкој и ЕУ.

Према немачком Закону о дју дилиџенсу (Due Dilligence) у ланцу снабдевања, који је почео да се примењује 1. јануара 2023.године, домаће компаније које су у ланцима добављача немачких компанија дужне су да испуне захтеве на пољу заштите људских права, права радника и екологије.

Процењује се да нова правила утичу на пословање око 3.000 компанија из Србије, а Михаило Весовић, директор Сектора за интернационализацију ПКС, истиче да је подршка компанијама у испуњењу и примени прописа, једна од кључних економских тема којима ће се хаб бавити. 

„То је веома важно за конкурентност наших фирми и стабилно пословање.  Задатак хаба и ПКС је да буде снажна подршка привреди да се што боље прилагоди новинама и усклади своје пословање засновано на поштовању људских права и заштити животне средине. За успешно функционисање неопходна нам је подршка свих актера –  пословних асоцијација, надлежнх институција, цивилног сектора“, додао је Весовић на промоцији ове услуге у ПКС.

Пир Крумни саветник у Амбасади Немачке у Србији говорио је о немачким искуствима у припреми, мониторингу и примени Закона о дју дилиџенсу,  указујући на важност дијалога и успешну имплементацију.

Франсоаз Жакоб, стална координаторка УН у Србији истакла је значај квалитетног правног оквира и његове ефикасне примене у погледу људских права, права радника, жена, деце, зелене транзиције.

Активности RBH обухватиће стварање мреже стратешких партнера и консултаната, а ПКС ће организовати едукације и консултације усмерене на подизање свести и подстицање дијалога  између заинтересованих страна о немачком закону у ланцу снабдевања и ЕУ регулативи. Закон о дју дилиџенсу је увод у европску директиву чије се увођење очекује. Она ће бити и строжа и обухватаће више прописа и захтева него сам немачки закон.

Ове године, пропис се односи на компаније које су регистроване у Немачкој, а посредно и на директне и индиректне добављаче у њиховим ланцима снабдевања.

Захтеви који  се постављају пред добављаче односе се на забрану дечијег рада, забрану принудног рада и дискриминације, право на могућност удруживања и примерену зараду, забрану противправног одузимања земљишта, као и забрану злоупотребе приватног обезбеђења.

У области заштите животне средине закон прописује поштовање три међународне конвенције – Употребу живе у складу са међународном конвенцијом у Минамати, примену Стокхолмске конвенције о дуготрајним органским загађујућим супстанцама,  као и примену Базелске конвенције о прекограничном кретању опасних отпада и њиховом одлагању.

Закон се односи на привредна друштва која имају седиште или огранак у Немачкој и која запошљавају више од 3.000 радника у Немачкој, а од 1. јануара 2024. се важење закона проширује на сва привредна друштва која у тој држави запошљавају више од 1.000 радника.

Први део 2023.године ће немачке компаније искористити да прилагоде своје процедуре, а за домаће компаније се очекује да ће у другој половини ове године добити од својих немачких партнера захтеве које треба да испуне сходно одредбама овог акта.

Развој RBH сервиса ПКС подржала је Немачка развојна сарадња, а спроводи Немачка организација за међународну сарадњу ГИЗ у оквиру пројекта „Иницијатива за глобалну солидарност”.

Извор: www.pks.rs

Фото: Никола Ђорђевић