Вековање цркве у Клоки

Идеја о градњи цркве у Клоки настала је у XIX веку. „Још пре но што је школа направљена у Клоки, појавила се мисао да праве цркву и тако су Клокчани још око 1865. године почели купити добровољни прилог за грађење цркве“, пише први свештеник парохије клокачке Милан Богићевић. Али од идеје до реализације је био прилично дуг пут, било је више фактора који су успоравали или ометали градњу капеле – цркве.

Први разлог је био недостатак средстава (према свештенику Милану). Клока је имало око 200 домова у три „мале“(засеока), Враново, Бујковац и Чучуге, које су биле у процесу формирања основне организационе структуре села што је  подразумевало цркву, школу и општину, па је Илија Богићевић 1870. године поклонио плац и кућу у којој је била канцеларија општине. До 1881. године  Клокачка парохија је била у саставу Новосеоске.

Ново село је преименовано у Наталинце, а Клока је постала самостална парохија са делом села Сепци. Тада свештеник Милан покреће акцију прикупљања средстава и припреме за градњу цркве. Угледни домаћини подржавају  идеју: „Милан Жарић каже дајем пет добрих  грма, Ђурђе Симић пет грма, Милош Томић три грма“ пише свештеник Милан. Обраћа се епископу са молбом да добије дозволу да гради капелу у Клоки и добија благослов. Црква је саграђена 1891. године, а освећење је извршено маја 1892. За патрона храма је узет Свети великомученик Пантелејмон. Иконостас у цркви клокачкој има поред уметничке и значајну историјску вредност. Највреднији део цркве, према казивању свештеника Милана, је иконостас. Наиме, неко руско друштво поклонило српској војсци за време Првог српског устанка, и био је постављен у шатор цркви на Делиграду око 1806. године.

После завршетка Првог светског рата и формирања Краљевине СХС, почела је обнова земље у економском, културном и духовном погледу. Створили су се услови да Клокчани пораде на уређењу цркве, пошто првобитна црква није грађена од чврстог материјала, требало ју је целу президати. Председник општине клокачке и црквеног одбора Василије Симић, који се вратио са Солунског фронта као каплар са Албанском споменицом, преузео је на себе цео посао обнове цркве. Продао је неколико хектара земље и узео кредит од банке у Наталинцима са високом каматом који је породица исплаћивала до почетка Другог светског рата 1941 године.

Црква је освећена 1923. године, а осветио ју је Архиепскоп пећки, митрополит београдско-карловачки и Патријарх српски господин Димитрије Павловић. Пред нама је обновљена црква која на своју славу Светог великомученика Пантелејмона 9. августа 2023. године, слави пун век. Благодарећи свима од њеног настанка до данас, уз велики труд црквеног одбора, свештеника Дејана Динића и подршци бројних добротвора, храм остаје као ризница љубави и молитве, место окупљања и саборовања поколењима која долазе.

Аутор: проф. др Александар Милојевић