У фокусу

Вујадиновић:Живимо важне историјске тренутке по питању повезивања нашег народа

Сретење — Дан државности Србије је државни празник Србије, а  установљен у спомен на дан када је на збору у Орашцу 1804. године дигнут Први српски устанак, као дан сећања на почетак Српске револуције, и такође се прославља као Дан уставности Србије у спомен на дан када је у Крагујевцу 1835. године издат и заклетвом потврђен први Устав Књажевства Србије — Сретењски устав. Овај датум је најбитнији датум у политичком, културном и историјском календару Србије. Са народним послаником и замеником председника Одбора за дијаспору и Србе у региону Народне скупштине Србије Милимиром Вујадиновићем смо разговаралио о питањима која су актуелна, а тичу се региона и дијаспоре, управо желећи да на овај значајан дан истакнемо важност јединства српског народа ма где год да он живи.

1. Како гледате из ове перспективе на дијаспору? Знамо да се дуго бавите регионом и нашим народом у региону, шта сматрате својим највећим успехом?

Мислим да се о значају дијаспоре, чак и у смислу биолошког опстанка нашег народа, најбоље може говорити уколико знате податак, да у свету отприлике 16 милиона људи говори српски језик. Уколико пак опет знате, да тек нешто мало више од половине тих људи живи у Србији и земљама региона, а остатак свуда широм света, постаје потпуно јасно колики је значај дијаспоре. То поређење сам узео из разлога што је свакоме ко се позабави историјом јасно, да народи и нације нестају онда, када нестане њиховог језика. Иначе смо друга или трећа земља у Европи, по величини дијаспоре, у односу на број становника матице.”

Ако пак говорим о ономе шта сматрам да је мој лични успех у бављењу овим послом, бићу потпуно слободан да вам кажем да је то могућност, да будем званични део политике, која је питања дијаспоре и Срба у региону, поставила високо као приоритет у свом послу, као ни једна власт у модерној српској историји . Ко ће искрено признати, та врста политике никада до сада није имала свој значај као у последњих неколико година од када је њен главни носилац српски председник Александар Вучић. На крају, ово је јединствена оцена свих политичких представника Срба из дијаспоре региона. Бити део тог историјског процеса је дефинитивно велика част и успех за свакога ко искрено учествује у том послу.

2. Историјски посматрано ово је кључан период из перспективе повезивања матице и дијаспоре. Те како видите начин будућег одржавања веза са дијаспором?

Као што и сами кажете, живимо важне историјске тренутке по питању повезивања нашег народа. Сличне тренутке, као народ, смо живели у временима Светозара Милетића, Јаше Томића, Богдана Жерајића, Вељка Чубриловића и многих других личности и покрета који су живели за повезивање матице Србије и људи који су, у то доба, у великом броју живели ван њених граница али и личности попут Доситеја Обрадовића, Вука Караџића и сличних, који су радећи широм света, покушавали да дају допринос и развоју матице.

Нису исте историјске и политичке околности, али и тада, баш као и данас, дијаспора је знала и осећала важност и снагу матичне државе и своју снагу црпела управо из њеног раста и напретка и обрнуто, држава је расла и напредовала и добар део сопствене снаге црпела из дијаспоре. То је могуће само онда када је матична држава у осетном политичком, економском, војном и сваком другом успону, а Србија то тренутно заиста јесте. Ово јесте тренутак када је дијаспора потребна Србији и Србија њој, баш као у тим важним историјским моментима.

3. Са аспекта политичког система да ли треба дијаспори омогућити да буде заступљена у Народној скупштини? И да ли би овај новитет донео нове резултате и нови поглед ка дијаспори?

То је озбиљно политичко питање и захтева озбиљне уставне и законске измене и широко политичко јединство и консензус. Ако имате у виду, на који начин се највећи део опозиције у Скупштини, односио према важном националном питању Косова и Метохије, лично ме је страх да не би другачије поступили и у том случају.

Међутим, политичка опција СНС, којој и сам припадам, као нико до сада у својим редовима у Народној скупштини, садржи велики број људи који су на овај или онај начин везани за регион или дијаспору. Не сећам се да је неко у скорије време у српском парламенту имао толики број посланика чије порекло, посао или политичко деловање да су у тој мери везане за дијаспору и регион, као што то данас има СНС, те и због тога мислим да су дијаспора и регион и те како заступљени у српском парламенту.

4. Знамо сви да дијаспора пуно доприноси привредним активностима у Републици Србији, како видите наставак и побољшање овог односа? И како дијаспору укључити да буде све интезивнији и интезивнији инвеститор у матици?

Ако говоримо о доприносу привреди, па и целокупном економском стању, допринос дијаспоре заиста јесте велики. И кроз директно учешће у инвестицијама али и кроз посредовање у доласку других иностраних инвеститора. Међутим, мислим да је ту важан један нови сегмент, који је све више заступљен, а тиче се ангажовања младих стручњака из различитих области, који се све више враћају из иностранства и проналазе посао у Србији где су плаћени скоро као и у иностранству или у најмању руку сасвим довољно да им то омогућава пристојан живот у својој земљи, што се не сећам да је био случај икада раније. Ту наравно пре свега мислим на стручњаке из области информационих технологија. У сваком случају, нема дилеме о томе да ли је важност дијаспоре велика у укупној привредној активности земље.

5. Која је перспектива развоја односа дијаспоре и матице? Како видите тај однос за десет, двадесет и педесет година?

Времена која живимо су дефинитивно турбулентна и непредвидива. Тешко је говорити и предвиђати ствари унапред, јер на много тога што се дешава у свету не можемо утицати и не зависи од нас. У сваком случају, циљ у будућности је да се проценат дијаспоре смањује и то би била идеална позиција, тј.да радимо на даљем развоју Србије и да што мањи број људи одлази из земље и са друге стране да стварамо услове да се што је могуће већи број њих враћа у земљу и види перспективу живота за себе и породицу. Са треће стране, треба да наставимо да помажемо очување, језика, културе и идентитета оних, који су ипак одлучили да остану трајно да живе ван граница Србије.

Све то се може обезбедити само у случају када је Србија јака и стабилна држава, а напредак у последњих неколико година је евидентан.

Аутор: Иван Илић

Фото: приватна архива Милимир Вујадиновић

Слична вест

Обележен свечани почетак овогодишњег СИГМА мерења напретка у спровођењу реформе јавне управе у Србији

Поводом свечаног почетка овогодишњег СИГМА мерења напретка оствареног у спровођењу реформе јавне управе у Србији, …

претплатити се
Обавести о
guest
0 Коментари
Inline Feedbacks
Види све коментаре