Иван Илић, председник Удружења грађана „МОСТ матице и дијаспоре“

Иван Илић: постављени темељи МОСТ-а

За удружење грађана „МОСТ матице и дијаспоре“, кључни циљ и системско решење је институционално повезивање матице и дијаспоре. За то су потребни велики напори и расположење обе стране да дају свој максималан допринос, а Удружње МОСТ себе види као једну од спона. На сопственим истраживањима и искуству желе да изграде модел који ће применити на општину Рековац спајањем домицилног становништва и представника из дијаспоре, како би створили амбијент и одржив модел по којем се може утицати на грађење позитивне демографске слике, стварање економског одрживог развоја уз заштиту животне средине. У разговору са Иваном Илићем – председником Удружења детаљније смо прошли корз наведене теме.

Сам назив МОСТ асоцира на грађевину, која спајa, на грађевину која чврсто стоји на својим темељима на корист људима. Иза нас остаје 2021. година, да ли сте успели да поставите темеље Удружења грађана „МОСТ матице и дијаспоре“?

Ове године направили смо свој први корак. И то можемо упоредити са дететом, које жели да се издигне, жели да хода, које не жели да пузи, већ да сигурно корача. Ти први кораци су обично несигурни, потребно је да постоји осланац, како би остало на својим ногама. Наш ослонац је чврста визија и јасан план. И то је оно што су наши темељи. 

Шта је ваша визија и план? 

За нас је кључно питање институционално повезивање дијаспоре и матице. Плашим се да је то питање на које је тешко данас пронаћи и дати конкретан одговор. Потребан је деценијски рад, како бисмо увидели шта је то што желимо, како дијаспора и матица виде ово питање. За нас је то синоним за системско решавање проблема. Деценијама се ово питање протеже и намеће. Данас се налазимо у ситуацији, у којој је потребно вратити поверење дијаспоре, имати јасан циљ, а за то је потребан дијалог. Видимо да постоје иницијативе, које долазе из дијаспоре, а из матице потреба да се на ово питање одговори. Постоји искрена жеља институција, носилаца политичке одговорности, да се превазиђе терет прошлости. Данас постоји дијалог и то је важно. Можда ми, као Удружење, нисмо довољно иновативни, а можда нисмо ни позвани да одговоримо на ово питање, али можемо да упутимо на начине на које су други народи уредили ову област. У Женеви је 1936. године одржан први Светски јеврејски конгрес. Да ли је то модел, који српски народ може да прилагоди себи и да 2036. године у Швајцарској уради нешто слично. Ми као Удружење верујемо да је институционално повезивање матице и дијаспоре решење. 

Циљеви су позитивна демографска слика, економски одрживи развој, заштита животне средине.

Иван Илић

Шта ће конкретно да се промени, и шта ће добро донети институционално повезивање матице и дијасоре, које ваше удружење заговара ?

Ја бих се осврнуо прво на то шта се губи уколико до повeзивања не дође. Урадили смо анализу доступних података за 2020. годину, а који се тичу демографске слике општине Рековац. Према Републичком заводу за статистику у 2020. годину у Рековцу је живело 8.811 становника. Данас је тај број сигурно мањи за десетогодишњи просек, а то је за 203,7 становника. Пре само десет година у Рековцу је према званичаном попису живело 12.170 становника. Ако се вратимо 73 године уназад, Рековац је 1948. године имао 28.101 становника. Поставља се питање колико ће становника имати Рековац за десет година? То је данас општина, која је сврстана у IV категорију развијености, у којој је старосна структура таква да 33,15% становништва чине они који имају 65 или више година, а деца и млади чине само 23,17% укупног становништва. Ово су званичне процене Републичког завода за статистику за 2020. годину. Узимајући у обзир наведено, шта је будућност ове општине?

Дијаспора Левча је у највећем броју у Швајцарској, Немачкој, Аустрији и Француској. Шта је то што ми, који смо коренима из Левча, можемо да урадимо за Рековац? Да ли можемо својим знањем и ресурсима да ставимо себе на располагање локалној самоуправи? Да заједно урадимо једну велику ствар, а то је да створимо предуслове да за 5-10 година имамо позитивну демографску слику? То конкретно значи да се морају створити услови да људи који тамо живе имају перспективу, а то је економски одрживи развој.

Потребно је разумевање проблема, а затим институционално реаговање и стварање позитивне климе за привлачење нових инвестиција.

Иван Илић

Шта је то што желите конкретно да урадите и шта су резултати, које сте постигли у 2021. години?

Можда наши резултати нису у складу са нашим жељама, можда нису довољно видљиви уколико их гледамо кроз призму деценијског деловања, али су сигурно значајни као мали кораци који нас приближавају заједничким циљевима. Иза нас су потписани споразуми са три удружења, која имају сличне визије. Спровели смо два пројекта, од којих је пројекат „Израда интернет портала Огледало српско“ суфинансирано од стране Министарства спољних послова – Управе за сарадњу с дијаспором и сарадњу са Србима у региону, као пројекат који својим квалитетом доприноси очувању и јачању веза матичне државе и дијаспоре.

У сарадњи са Удружењем „КОРЕНИ“ организовали смо конференцију за медије, уз подршку Фонда за избегла, расељена лица и сарадњу са Србима у региону АП Војводине, конференцију на којој смо говорили о значају медија у повезивању матице и дијаспоре. Успоставили смо комуникацију са институцијама, које се баве питањем дијаспоре и Србима у региону, са удружењима у дијаспори и региону. Можда је ово недовољно, али за нас је добар показатељ да смо на правом путу.

Последњи месец у години искористили смо да припремимо један нови пројекат. Разговарили смо са председником и помоћником председника општине Рековац, са Левчанима у Рековцу, али и са Рековчанима у дијаспори. Желели смо да се уверимо да постоји жеља и воља Левчана да раде на бољој будућности Рековца. Радује нас оно што смо чули. Нову 2022. годину започињемо радно, већ 10. јануара имамо први састанак са заинтересованим странама, које желе да се укључе. Циљеви су позитивна демографска слика, економски одрживи развој, заштита животне средине. То је можда одговор на једно од Ваших питања. Ми немамо право да се делимо, када говоримо о овом питању. Немамо право да се делимо и да постављамо питање ко навија за Црвену Звезду, а ко за Партизан. У питању је будућност Рековца и то морамо сви заједно. Ако неко не жели да ради, поштено је да каже ја то не могу, не желим. Али ми морамо да покажемо на једном примеру да је могућа сарадња матице и дијаспоре, на конкретном примеру, на конкретном решавању проблема. Уколико успемо у нашој визији, модел који смо применили на општину Рековац може бити модел и за друге општине у Србији, а које имају своју дијаспору.

Фото: preentscreen РТС / Магазин Србија на вези

Шта бисте овом приликом у духу празника, поручили и пожелели нашим читаоцима?

Осим здравља, мислим да је важна и љубав. Зато хајде да мало више волимо себе, а да мало мање кривимо друге, да урадимо оно што је до нас, да свима буде лакше. Хајде да сањамо, да постављамо недостижне циљеве, можда ће неко једног дана пронаћи начин да их достигне. Зато верујмо у себе, радимо чистог и искреног срца и то ће се препознати. Да ли ће бити лако, па неће. И немојмо имати илузију према томе. Нека нам божићни и новогодишњи празници донесу саборност.

Аутор: Дејана Смољановић

Слична вест

RUSSIAN-SERBIAN FASHION DAY

У Руском дому 23. септембра у Београду одржаће се први RUSSIAN-SERBIAN FASHION DAY. Српској публици …

guest
0 Коментари
Inline Feedbacks
Види све коментаре