Одржана 11. медијска конференција дијаспоре и Срба у региону

Удружење новинара Србије (УНС) под подршком Управе за сарадњу с дијаспором и Србима у региону Министарства спољних послова одржало је једанаесту медијску конференцију дијаспоре и Срба у региону са темом: Наша улога у очувању српског језичког и културног идентитета.

Тема разговора Једанаесте медијске конференције дијаспоре и Срба у региону, која је одржана 22. марта 2022. године преко Зоом апликације, била је понуда медијског садржаја о српском језику и култури и начинима да се она унапреди.

Циљ оваквих разговора је да се подстакне продукција садржаја који би форматом, тематиком и жанром одговарали млађим генерацијама с намером да се на њих пренесе улога очувања културног обрасца. Зато су на конференцији разматране и могућности нових начина коришћења друштвених мрежа, мобилних технологија и дигиталних алата за учење српског језика, а улога медија је да предочи све могућности за што лакше и најмлађима прилагођено учење језика.

Посебан сегмент конференције био је посвећен заједничком развоју промотивне кампање чији је циљ унапређење информисаности грађана у расејању.

Учесници конференције имали су прилику и да представе своје пројекте, иницијативе и акције којима се промовише српско нематеријално културно наслеђе и помаже учење српског језика.

Било је речи и о бесплатним школама за учење српског језика и искуствима професора српског језика.

Српски језик има средишње место у очувању културе и идентитета Срба у региону и дијаспори

Језик заузима средишње место у култури и идентитету сваког народа, а за очување српског језика у региону и дијаспори потребно је повезивање и заједничко ангажовање представника Срба у расејању и институција Србије, закључци су једанаесте медијске конференције дијаспоре и Срба у региону “Наша улога у очувању српског језичког и културног идентитета”.

Главна и одговорна уредница српско-канадског часописа “Сан” из Торонта Весна Недић изјавила је да тај медиј има посебну рубрику намењену младима из Канаде који пишу на српском језику, на тему коју сами бирају.

“Веома је тешко доћи до младих људи који ће за тако нешто бити заинтересовани зато што постоји и страх да не говоре добро српски језик”, навела је Недић на конференцији коју је организовало Удружење новинара Србије (УНС) у сарадњи са Управом за сарадњу с дијаспором и Србима у региону Министарства спољних послова Србије.

Додала је да је очување српског језика и културе могуће кроз ангажовање младих људи, али и кроз повезивање српских организација које делују широм света како би се направила размена садржаја и идеја.

Дописник Радио-телевизије Србије и Вечерњих новости из Аустралије и колумниста недељника Српски глас Саша Јанковић изјавио је да је улога родитеља пресудна по питању да ли ће деца у дијаспори научити да говоре српски језик.

“Медијски садржаји намењени младима јесу значајни и могу помоћи, али ипак улога родитеља и чести одласци у Србију могу бити итекако важан фактор у очувању српског језика и његовог преношења на друге генерације”, оценио је он.

Стручна сарадница аустралијске RTV “SBS” из области културе и повремена предавачица на Универзитету “La Trobe” у Мелбурну Наташа Кампмарк изјавила је да се програм на српском језику на тој телевизији емитује четири пута недељно, а да се састоји од вести из Србије и света и да преовлађују теме миграција, спорта и здравства.

Она је истакла да се емитују и разни интервјуи на српском језику, али да недостају уметници из Србије и региона који би говорили за ту телевизију.

Председник УНС-а Живојин Ракочевић изјавио је да се проблеми употребе српског језика јављају на локалном, али и на нивоу “остављености, изгубљености и дискриминације” на Косову и Метохији и додао да зна за случајеве на том подручју у којима су људи били мете и жртве само зато што користи српски језик.

“УНС и ја лично имамо изузетно повећану осетљивост на ове проблеме употребе језика и заборава. Лично сам био сведок да смо у једном селу до којег није допирао телевизијски и радијски сигнал станица на српском имали после неколико година децу која певају песмице на албанском јер су имали пријем сигнала само са станица на том језику”, казао је Ракочевић.

Ракочевић је навео да УНС подржава иницијативе које могу да оснаже језички и културни идентитет и додао да сматра да деци не треба понудити “пуко учење језика”, већ нове алате, технологије и суштинске вредности.

“Да деца, млади и људи у познијим годинама кроз учење језика не добију терет новог учења, већ да долазе до вредности које ће чувати и баштинити и које ће бити основ њиховог идентитета и за њихов однос с другима у другим срединама”, додао је он.

В.д. директора Управе за сарадњу с дијаспором и Србима у региону Арно Гујон изјавио је да је језик више од алата комуникације и да представља средство идентификације “зато што изражава, али и одражава одакле смо”.

“Језик заузима средишње место у култури и идентитету сваког народа. Јохан Волфганг Гете је говорио и писао да се у језику крије душа једног народа и зато када заборавимо свој језик, онда заборављавамо део себе који нећемо моћи да пренесемо нашим потомцима”, казао је Гујон.

Он је навео да се српски језик не суочава с проблемима само на КиМ и у региону, већ и у дијаспори где је неговање језика компликовано.

“Ми у Београду узимамо језик здраво за готово и претпостављамо да ће, ако су мајка и отац Срби, деца знати српски језик. Нажалост, није тако једноставно. Упознао сам много Срба откад сам постао директор Управе, сваки пут када разговарам с њима као главна тема у дијаспори враћа се учење српског језика”, рекао је Гујон.

Иако је језичка асимилација природна, додао је Гујон, резултате дају допунске школе које које је основала Управа, а у којима српска деца у иностранству једном недељно уче граматику, историју, географију и културу Србије.

“Оно што је, по мом мишљењу, битније у тим школама је да деца могу да се друже с другарима на српском језику, да то дете види да српски језик није језик само родитеља, бабе и деде, већ и друге деце”, истакао је Гујон.

Гујон је навео да су у дијаспори до сада основане 24 допунске школе, а да је у последњих годину дана Управа издвоја 18 милиона динара за 38 пројеката у иностранству.

Начелница одељења за педагошко и основно образовање Министарства просвете Србије Славица Јакшић изјавила је да допунске школе, у 13 земаља, похађа више од 6.700 деце, са којима ради 83 наставника.

Јакшић је навела да је од 2018. године забележено повећање броја ученика у допунским школама за 45 одсто и поред утицаја пандемије корона вируса.

Председница Српског културног и образовног центра “Света Јелена Анжујска” Јелена Јабланов Максимовић, која води школу српског језика на Малти, изјавила је да тај пројекат обухвата децу из српске заједнице старости од четири до 14 година.

Пројекат који се од октобра прошле године спроводи уз подршку Управе за дијаспору, навела је Јабланов Максимовић, наишао је на подршку родитеља, а додала је да су и деца задовољна радом школе.

Председница удружења СПКД “Просвјета” из Мостара Сања Бјелица Шагоновић изјавила је да је положај Срба и српске деце у Федерацији БиХ специфичан и “сигурно тежи него положај Срба у дијаспори”.

Она је навела да стотинак деце из тог града похађа допунску школу коју организује “Просвјета”, а намењена је ђацима који немају могућност да наставу прате на матерњем српском језику.”

Извор: www.rts.rs

Фото: Press centar UNS

Слична вест

Стицање држављанства пријемом

Најједноставнији начин за стицање држављанства Републике Србије за све припаднике српског народа са територије Републике …

guest
0 Коментари
Inline Feedbacks
Види све коментаре