Пети Дрински књижевни сусрети 2021.

У зворничком Дому омладине 16.октобра одржано је књижевно вече под називом „Пети Дрински књижевни сусрети 2021.” на којима је учествовало око 50 писаца из Србије, Црне Горе и Републике Српске.

Уредник „Зборника кратких прича и пјесама“ Дејан Спасојевић рекао је новинарима да је на конкурс за ове сусрете стигло више од 200 радова из свих књижевних категорија.

Предсједник жирија Миомир Милинковић из Београда сматра да је ово вриједна умјетничка манифестација која показује да је књижевност универзална умјетност која не познаје границе.

Ови књижевни сусрети говоре заправо да је Дрина артерија која нас спаја с једне и друге обале и у томе тај скуп добија на симболици живота, на пројекцији заиста једне ширине – рекао је Милинковић, који је и универзитетски професор.

Говорећи о учесницима конкурса за ове сусрете, Милинковић је истакао да је пријатно изненађен, прво по броју кандидата који су послали радове, јер је 116 збирки поезије било у конкуренцији, од којих је двадесетак могло да уђе у 10 првих, а само три су награђиване, док је 10 похваљено.

-Обрађен је врло широк спектар тема и мотива социјално-протестне, религиозне, љубавне у ширем смислу, што је вјечна тема поезије присутна у садржају тих збирки – рекао је Милинковић, који је и предсједник Књижевног друштва „Сунчани брег“ из Београда.

Бошко Ломовић, предсједник Жирија за избор рукописних збирки приповједака, истакао је да се без књижевне мисли не може ни у вријеме пандемије.

Међу те 52 рукописне збирке било је свакојаких, али је било и изузетно добрих радова, па је жири, уз сагласност са издавачем, додијелио више награда него што је било предвиђено конкурсом – рекао је Ломовић.

Један од добитника награде „Прва књига“ је и млада пјесникиња, члан Удружења Корени, Анастасија Шћепановић из Подгорице.

Била ми је велика част бити у Зворнику на Дринским књижевним сусретима, а још је већа част знати да је моја маленкост успјела да се избори својим радом, трудом и залагањем за награду „Прва књига“.

Велика је радост знати да ће „Молитва умјесто пољупца“ добити своја крила и пронаћи своје мјесто у многим домовима почевши од моје Црне Горе до Србије, а потом и преко Дрине до Републике Српске и ко зна гдје још…

Такође је велика част знати да конкуренција није била слаба и да је ту било изузетно квалитетних пјесника, како млађих, тако и старијих.

Много тога у данашње вријеме раздваја и дијели народ, али ја се надам да ће Дрина упркос свему наставити да нас окупља на једној од својих обала, јер како кажу стихови пјесме Зорке Аврамовић Чордашевић:

„Поручи им, хладна Дрино,

из свег гласа, немој крити –

љепота си земље српске,

ал’ граница нећеш бити.“